Просветни гласник

271

бијања на кочево, јауди мученика, суделовање биноких лица у свему том ужасу, — управо су елементи грознога и одвратнога. У еиском обличју све би то друкчије изгледало, а у драмском је требало радњу завршити самз поласком у смрт. Кад сам већ почео са погрешкама у овом делу, онда да нзнесем п остале. Беома је чудна, па чак и смешна пишчева ногрешка, што је у радњу јносио и музику. По његовнм иадикаднјама, „тиха музика позмртног ларша" прати ужасно умирање српских жртава! За све то време, турски џелати, засуканих руку, излазе на позорницу и одводе све по два и два од 12—15 парова јадних Срба. Сваки њихов одлазак, свако српско умирање нроира: ћеио је „слабим запомагањем" или „изнемоглим" „Ах!".. Пајсије пије набијен иа колад истога дана кад и ђакон Авакум. Пошто је ииоад хтео да заједно погину, требао је то оправдати ма чим у радњи. а нииошто пх оставити без и једне речи у последњем виђењу. — Исто тако, ђ';кон Авакум није ножем убијен но народби више турске власти, него се његову јупаштву зачудише извршиоци, турски џелати, те му се сниловаше п смртну казну извршише ножем. А у том има разлике. Дело је писапо јужиим и псточним дијалектом: јужним говоре Турди а нсточним Срби. Али је у јужном дијалекту толпко иогрешака, да се ппсцу озбпљпо може замеритн. Он пише: човек, заповест, дело, светли, бешо, рочи, вероваћеш и т. д. Поред тога има и приличан број нопротумаченпх турцизама, као: саФпђегдун, хазетлери, чик-члтоак, бирда и др. Ове године, у школској ровизији, прегледао сам п школске књижнице. У њима сам налазио и таквих ирсиоручених књига, које ни по чему не би требало да су у њпма. Сећајући со њих, а'одобравајућп родољубну и васпптну страну „ТЈакона Авакума", ја га препоручујем за откуп, јер сам уверен да бих се, према досадашњем оцењивању других дела, огрешио ако га не препоручпм. На крају овога реФерата узнмам слободу нзнети пред Главни Просветнн Савет једпо питање, чијим ће се решењем, ја верујем, од сада избећи релативни, а доћи до познтивпих судова у оцењивању иодпесепих књига. Питање је: да ли је иотребно да са за све народне гиколске књижнице одреди сиисак свих оних досадашњих сриских књига бсз којих онс нс би могле бити ? Главном Просветном Савету захвалан за указану пажњу. 10. XI. 1905. год. Београд. Р. ,Т. Одавнћ лрофесор у Првој Београдекој Гимназији Ио саелушању овога реФсрата Савот је одлучио: да се књига „Ђакон Авакум, иеторијска слика у 2 чина", од Мих. Сретеновића, може употребљаватл за књиашице народних школа. Г. Ристи Ј. Одавићу, у име хонорара ла реФеровање о овој књизи, одређено јо двадесет (20) динара. VII Црочитан је реФерат г.г. д-ра Николе Вулића, Мпто Живковића и Стевана Фотића, проФесора, о књи;н: „Изабране иесме II. Овида Назона", коју је у рукопису поднео г. Фрања Елезовпћ, проФосор у

*