Просветни гласник

284

ПРОСВЕТНИ ГЛЛ.СНПК

зују ника,?1 већег знања из историје народне од ученнка нижих разреда. Онн одговарају истн онако, често пута н горе, као и њихови другови из нижих разреда: дубљега каквог разумевања историских прилика нећете наћи нпкад. Ако им дате питања конкретна, о овоме или ономе владару, о овоме или ономе догађају, они ће вам још и знати казати нешто, често пута много мање и од ученика у нижим разредима; а ставите ли им какво апстрактније питање, на пр. о узродима зашто није до Немање ниједан владар могао успети да удари темељ јако.) српској држави, или: значај Цара Душана, или о узроцима са ко.јих је пропала стара срппска држава, птд., нп један вам неће дати одговор који би вас могао ма и приближно задовољити, јер су они учнли историју свога народа онда када им наставник, с обзиром на њихове године, није ни говорио о таким стварима, или, ако Је и говорио, они нису могли то појмити. Кад тако ствар стоји н кад нема изгледа да ће се то тако скоро поправнти, онда и појава једне Српске Историјске Читанке за ове разреде, бар по моме мишљењу, није оправдана. С два часа аедељно наставник није у стању, поред великог броја ђака, нарочнто у већим гимназијама, да пређе ни оно што ј-е обележено као главно у програму народне историје, а камо ли да с ђацима прочитава чланке из читанке или да тражи да их они сами читају и уче на памет. Али, ако бисмо се баш и сагласили да би се могла употребити и Читанка и да би она могла бити од користи ученицима, онда би она морала бити и кратка и написана (односно састављена) тако да буде потпуно јасна и разумљива ученицима којима је намењена. Међутим Српска Историјска Читанка, коју је г. Савић саставио и поднео Министарству Просвете на откуп, изгледа да не одговара ни једном ни другоме захтеву. Пре свега, Читанка г. Савића не обухвата целокуину историју српскога народа, већ почиње с догађајима после Косовсве Битке тако да би ова Читанка била управо само за ученике четвртога разреда. Ја не знам какви су разлози руководили г. Савића да не унесе и чланке који би се односили на догађаје до Косовске Битке, али држим да је то једна велика мана овој Читанци. Друга, и већа, мана јесте та што би књига била и сувише велика, јер има у рукопису 238 ситно исписаних и збијених страна на целом табаку. То значи да би ученици. поред великог програма а с 2 часа недељно само, доби.јали још и једну велику Читанку, од најмање 10 до 12 штампанпх табака тако да не би било могућно прећи ни ноловину материјала и поред најбоље воље. Напослетку, трећа и у нсто време п највећа мана овој Читанци је у томе што је састављена без великога разумевања. Довољно је бацити само један иоглед на имена нисаца и њихове саставе, који су ушли у ову Читапку, па да човек дође до горњега закључка. Човек бп чисто рекао да г. писац није никад имао у рукама ниједну историјску Читанку кога другога народа. Само се тако може објаснити што је г. Савић унео у своју Читанку ствари које би биле тешке и неподесне, да не кажем неразумљиве, и за ученике виших разреда а камо ли за ученике нижих којима је и намењена. У Читанци има педесет и три чланка, од којих су седам у везаном слогу а остали у прози. Господин иисац је хтео да му Чдтанка обухвати све важније владаре као и догађаје од Косовске Битке, али није био доследан. 0 српским хајдуцима и ускоцпма на пр. нема ни помена у овој Читанцп; бар да је угала која народпа песма, ако со већ није могао наћи какав историски чланак. Остављајући на страну лрву и последњу песму, којима се читанка