Просветни гласник

радња главног еросветног савета

287

да састави читанку за Српску Историју онако исто, као гато се саставља читанка за Српски Језик. Мислио је да ће бити доста ако од разних ггисаца из разних дела просто нрепите поједине делове или чланке. При том нростом препису није се сгарао ни толнко да из чланака избаци полемику, коју је дотични писац чланка имао с каквим другим писцем. Ја ћу на овом месту истакнути пеколико чланака, те да се види, како је г. Савпћ састављао своју „Српску Историјску Читанку". Тако он почиње читанку уметничком песмом Љубе Ненадовића: „Снага народа" поред толиких лепих народних песама о боју на Косову. Исто тако на завршетку, место да је сам саставио и према разним иисцима написао чланак о обнови Краљевине 1882 године, он је узео и у чптаику унео песму Драгомира Брзака: „Васкрс Краљевине". Чланци који се тичу и појединих наших владалаца, или знаменитих личности, или важних догађаја тако су узети да не дају ни иотпуну ни истиниту слику живота и рада дотнчнога владаоца, или лица, н.ш догађаја. 0 деспоту Стевану Лазаревићу унесена су три чланка. Црви чланак, којп захвата четири стране, описује један са свим споредан догађај, бој код Агоре (1402). Овај је чланак преиисан из дела г. Ст. Новаковића: „Срби и Турци XIV и XV сто.лећа," при том није изостављено ни оно, што је за ученике од 13—15 година сувншно, као на пример оно што наводи: „Динкајзен, који је више извора при руци имао, наводи..." или „Карло Хопф пише..." „или Динкајзен на.зивљо тај бој једним од најзнатнијих..." „И Хамер називље тај бој једним од најзначајнпјих..." „Херцберг пнше..." или „Из причања историка Дуке"... или „То нам исто а с не мање јасности каже и наш домаћи извор за то доба, животописац десиота Стевана Константин Философ ..." и т. д. Шта ће у чланку за ученике IV разреда гимназије оволика имена писаца и њихова мишљења ? Други чланак: деспот Стеван Л.азаревић за време турских међусобица (1402 —1413) преиисан из расираве г. Љуб. Ковач:евића; а трећи смрт деснота Стевана узет из дела Тед. Мнјатовића: „Деспот Ђурађ Бранковић." Сва три чланка и ако дају оиис три момента из живота Стеванова, не дају потпуну слику живота и рада српског владаоца деспота Стевана Лазаревића. Приређивач је изоставио ону лепу слику о унутрашњем раду деспота Стевана, која се налазн у Константина Фплошва, ко.ја даје јачу и живљу слику и рада и живота деспотова, но сва три наведена чланка. Исто је тако и с деспотом Хурђем. 0 њему је г. приређивач такође унео три чланка: „Онис Ђурђа и његове нородице" у почетку његове владе за тим ноход па Балкан (1443 —1444) и смрт деспотова. Сва три чланка иреписана из поменутога дела Чед. Мијатовића. Из ових чланака не види се ни рад деснотов ни унутрашње стање српске државе онога времена. Из историје босанске краљевине унесена су два чланка из деда Б. Клајића: „Роу,је8(; Вобне Ао ргора§11 кга1јеу81уа". Први .је о другој влади Стјепана Остоје а други иад босанске краљевине. У првом чланку не гововори се готово ништа о самом Стјепану Остоји, већ више о Сандаљу и Хрвоју. Прн препису ових чланака ни толико се није постарало да се језик очисти од нровинциализама, већ су остављени изрази: хрлио, доОитник, ирииомоЛ, у краљсвинах. и земљах, наиокон, толи и т. д. Сва четири чланка о Ивану Црнојевићу требало је спојиги уједно, и саставити потпуну слику о жнвоту и раду Ивановом, а не само преписатн их у одломцима из расправе Ј. Н. Томића.