Просветни гласник

288

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Чданак „Српски народ под османлпјском влашћу" извађен из расправе х 1ед. Мијатовића: „Пре триста година 1 ' и ако заузима 7. страна од којпх су прве две потпуно излишне, не даје ни нриближно слику живота српскога народа под Турдима. Чланак је писан још пре 34 годнне, а од оног времена до данас објављено је доста новога материјала, те та слика може да буде и потпунија и јаснија. Приређивачу Читанко за брпску Историју била је дуашост да је допуни. Чланак „Владика Данило Иетровић" округао је и слика је доста потпуна. Али је тај чланак писан пре 50 година. Застарео је и ииа многнх нетачних места. Та места требало је према најновијим научнии резултатима попунити. Чланак: „Кочина Крајина" не даје заокругљену слику нп Кочине Крајине ни самога Коче. У њему није изнесена слика ни рата ни рада Кочиног, чак нитпта нема ни о јуначкој смрти Кочиној. Чланак „Устанак Срба под Карађорђем 1804" г. Савић је узео из јед ног својег састава, који је он штампао 1882. године у „Просветном Гласнику". Тај је чланак и засгарео, и непотпун и нетачан. Доста је напоменути да г. писац вели. да је на састанку у Орашцу при избору старешине био и Марко Чарапић, којп је у то време (2 Фебруара узгред буди речено јер је тога дана био избор Вожда а не 20 јануара), већ био погинуо те није могао бити на скупу у Орашцу. У чланку 28, где је реч о браћи Недићима и боју на Чокешини, погрешно је све оно, што је речено пре боја на Чокешини. У чланку 32, где је реч о боју на Каменици, непотребно је све оно на странн 137. Песма под бр. 35. може да изостане. Осии ових побројаних замерака у ову су читанку унесени чланци који нису отребљени од полемике, већ ако случајно аутор чланка нолемише с киме, г. Савић је и ту долемику унео при пренису чланка у своју читанку. Такви су до извесног степена чланди под бр. 12 —15 а нарочито под бр. 18 и 20. Овај иоследњи, који треба да говорп о патријарху Арсенију III. говори више о политичким тежњама Аустрије него о самом натријарху. 0 сеоби Срба за време овога патријарха и о њеним последицима не говори се ништа ни у овом чланку нпти у ком другом. Сви чланци којн се тичу наше новије псторије, као они под бр. 44 до 49 узети су из дипломатских расправа Ј. Ристића онако, како их је тај наш дипломата изложпо у својим делима. „Спољни одношаји Србије новијега времена" (књ. I и II) и „Дипломатска Историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност." (књ. 1 и II). Колико су ти чланцн, дипломатским језиком изложени, подесни да послуже као лектира дечацима од 14—-15 година, д колико ће их они разумети, то остављам свакоме нека сам суди. Ова чнтанка, оваква каква је има великих дразшша. Она нема, готово се може рећп, ниједнога чланка о културном животу Срнскога Народа од Косова до данас. У њој нема ништа о обнови Пећке патријаршије, нема ништа о животу и раду српских хајдука и ускока, и ако у нас има о њима онако лепих и живих пееама. Исто тако ништа нема о српским штампаријама, о животу и раду српских калуђера и значају српских манастира. Поред свега тога у њу није унета нн једна илустрација. На основу свега тога мислим да се ова: „Срнска Историска Читанка" не може употребити за ону намеру за коју је намењује г. приређивач и за коју је нуди Мннистарству Цросвете и Црквених Послова.