Просветни гласник, 01. 04. 1906., стр. 72

328

цгосветни гласник

јодно се не користе иди слабо користе искуствима других, Томе би се помогло ил.и уређоњем од стране министарства или чешћим расправљањем библиотечих питања, у свези са целокупним животом школе, њених наставника и ученика. „Овај спис, вели Улрих за своју књигу, јесте један покушај, да се све што има значаја за употребу и уређење наших наставничких библиотека обради у вези (историска страна оставља се за другу прилику) с погледом на развитак библиотекарства уопште, који у свему одговара захтевима времена, као и на стнарие ирилике код већине самих средњих школа" (Увод, IX). Од књижевности о библиотекарству употребљено јс оно што јс најглавнше, а сем тога писац се згодпо послужио писменим матерпјалом, који је добио као одговоре на питања, што их је разаслао многим школама понајвише у Нруској па онда н у неким другим немачкпм земљама. Уз то су дошла усмена извештавања, дугогодишња властита опажања и преглед на самоме месту. И ако је писац последњих година доста учесгвовао у библиотечким пословима, он сам није библиотекар по струди нити управља библиотеком своје школе; али његов положај у заводу, који има једну од најзнатнијих и ново уређених библиотека за наставнике (Оуптазшт /ит §гаиеп К1оз1ег у Берлину има 31203 свескс — од њих 300 свезака у ручној библиотеци — сем школских извештаја), даље Лично дружење и чешћи разговор са великим бројем стручних библиотекара, школских библиотекара и школских људи из већине завода у царској престоници и њеним предграђима, — све је то писцу олакшавало иосао и иомогло, да се сачува од једнострансга разматрања. Сем тога ваља имати на уму, да се ове ствари нс смеју расправљати само са гледишта библиотекарева, већ про са општијега гледишта школскога човека и наставника у једној средњој школи, који Је и сам вредан посетилац библиотека и који јо за свој посао употребио научне и техничке студије о бнблитекарству. И доиста писац има право, кад износећи ово додаје, да о неким стварима, као о положају библиотекара, о његовом послу, о његовој награди и нарочито о његовој самосталаости, он може објективније судити него у противном случају, кад би му се могло рећи, да ради рго с1ото зиа. Ради потпуности, да наведемо и главнију литературу. Од општих дела о библиотекарству писац на првом месту номиње нознато одлично дело: А. Огаезе1, НашЊиећ с1ег ВШПоШекбћЉге (Лајпциг 1902), које је доиста најбољи и најпотпунији рад у тој области. Грезелово излагање носи научан характер, те ова њогова ручна књига може добро послужити специјалистима и студентима библиотекарских курсова а и свакомс, који се интересује и бави о библиотекарских пословима. И