Просветни гласник

336

ПРОСВЕТПН ГЛАСПИК

с) ::натне недостатке једностранога система давања на читање код куће. с!) знатна средства, која се добпјају од државе, општине и завештања, а која допуштају бољу употребу библиотеке но што ја то могућно код једностранога система давања на читање код куће. Опозидија против система читања у библиотеди средњих школа готово је понајвише из старе навике. У старије време није се знало за њега; нп код Ферстемана се он не помиње. Нећемо да кажемо, да ми сада више радимо но старије колеге; али њихов је рад био више концентрован, круг њихових интереса ужи. Још пре неколико десетина година то је постало другачије и у великим заводима и нарочито у I! миким градовима. Разреди су већи, и захтеви код појединаца постали су многостручнији; књижевност свих струка је силно порасла. Колико се књига могу сад још проучавати иирно, исцрггно, од стране до стране, полагано, пажљиво, до краја, на можда и ио два пут и три пут ? Нама је више стало до брза рада, до брза оријентовања. И број новина, листова и часописа много је већи но раније. Ми смо принуђени да много читамо, да се брзо умемо наћи н на новим пољима, па су нам лако приступне библиотеке постале потреба. Наше је време скупо и у школском животу и у школској библиотеци. Зато н; само директор и библиотекар већ и сами наставници морају се старати, да се од библиотека има што воће и што бржо користи. А где год између библиотекара и колега влада живљи саобраћај, где се много књига набавља и тражи, много часописа држи и чита, убрзо се мора увидети, да је недовољан досадашњи систем давања књига на читање код куће, нарочито у великим градовима. Сви досадањи начини издавања књига показали су се непрактични у школским књижницама. Ни одређивање извеснога времена (2, 3 на и до 6 часова недељно) за издавање књига, ни употребљавање времена између часова, ни готовост неких библиотекара да и у друго време нослуже колегама — све то није довољно, да се брзо и лако дође до потребне књиге или часописа, нарочиго с обзиром на часове и друге послове у служби, које имају и библиотекар и сви наставници. Незгода се још повећава у оним случајима, када библиотека треба неким члановима колегије ујсдно да послужи као помоћно ередство за продуктиван научни рад. Зато је недовољна мала ручна библиотека. А за научан рад често је нотребно прикупити гомилу програма, часописа, великих збирка и књига и др., из чега ће се можда употребити само неки податак, па зар то све да се носи кући ? А зашто опет да се ради тога трчи у друге библиотеке, кад стаје мање и труда и времена учинити то у својој школи ? Па може се, веле неки, то и прегледати у школи, али пред библиотекарем. Ну питање је, да ли се библиотекар може наћи баш у оно време, кад смо ми слободни од