Просветни гласник

338

11Р0СВЕТПИ ГЛЛСНИК

редности, па и намерних здоупотреба; ал.и ипак нико и не помишља, да због њих мења либералне уредбе о том. Треба подсетити и на то, да университетски наставници имају право сами одлазити у собе са књигама, читати, прелиставати и исписивати колико им је воља, а университетских библиотека има са по неколико стотина хиљада свезака, па ипак нигде нема већих незгода ни неуродности. И од куда може бити паме гна разлога, да се настамницима средњих школа на њиховоме, ужем пољу ускраћује оно што се тамо допушта на много већем? Сем тога и код старога система било је недаћа. Код средњих школа се дају лакше поправити ове мале незгоде, јер је број свезака много мањи, а број посетилаца ограничен је тако, да може бити много мање нереда: на крају крајева ту је још и библиотекар, који сваког дана разгледа своју библиотеку, па лако може поправити мање погрешке, пре но што уопште дође до већих. Ну може се деспти, да неки наставник понесе са собом неку књигу кући, а заборави оставити и за то одређени листић или га после не донесе, па и не извести библиотекара. Ну и овом се може помоћи, на нример тиме, што ће на више места у библиотеци бити кутије са тим листићима. Ми пе смемо губити из вида, да треба желети, да на место надзора код колега Једнакога положаја дође више поверења и уважења. А закони се оснивају на правилу а не на изузецима, и ваља се чувати борбе противу изузетака. Ради бољега реда ваља обратити пажњу напрактичну страну ири смештању књига, на опште погодбе за сисгем давања на читање у самој библиотеци. Те погодбе јесу: а) Библиотеке морају имати довољно простора, огревиосветљење — природно или вештачко. Где ових погодаба нема сасвим или унеколико, треба да их поступно исиуне они, који су обавезни да школе издржавају. б) Барем реални каталог мора увек у наставничкој соби стајати на расположењу колегији и у њ мора бити у подесном облику унесено све. с) Смештање књига мора се извршити по неком начелу, које се може лако познати, а најбоље по реду у реалном каталогу. Књиге се пре свега морају на полеђини обележити (сигнирати) понеком подесном систему на пример по т. зв. систему нумера са прескокои а са разнобојним таблицама за натписе у обиму појединих главних одељака, јер је тај сисгем за школске прилике најзгодниЈИ за проширење библиотеке и он даје да се лако позна, коме месту припада која књига. Сигнатуре се морају забележити и у каталоге. Свака књига носи на натписном листу жиг библиотеке.