Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

343

(I) Питања о наетавничким библиотекама морају се расправљати чешће но до сада, и то како од стране библиотекара тако и других који се користе овим библиотекама, у школским часописима и на скуповима, нарочито са методске стране. Уопнгге препоручује се тешља веза између библиотекара свих средњих завода и оснивање једнога нарочитог органау интересу што успешнијега развића и напредовања школских бибдиотека. А докле њега нема, добро је да библиотеке са већим средствима држе „ХеНзсћгШ 1иг ВЉНоШекб^уевеп'', орган „Друштва немачкпх библиотекара".

То су мисли и предлози о уређењу књижница у средњим школама. Можда ће ови редови подстаћи и кога код нас, да размисли о том предмету и покаже нам своје мишљење или и искуство овој ствари, К0 Ј а је доста значајна у животу средњих школа. 1. марта 1906. год. Београд. Миливоје Ј. Поповик

МУЗЕЈ ОРПОКЕ ЗЕМЉЕ.

0 грегорцима у Србији У расправи својој Рибе у Србији, која је изашла 1860. год., пок. проФ. д-р Ј осиф Панчић помиње (на стр. 70—72) две врсте Оа8Гсгоз(еиз-а: (хаз(. аси1еа1из В1осћ н вазГ. рипдШиз Б. Прву врсту, којој је дао име зет , није видео, али је по народу слушао, уз њено име и опис, једну шаљиву приповетку, која се по свој прилици на њу односи. Грегорца, (6аз1. рип§Шиз Б.) је зоолошком кабинету Вел. Школе послао нок. д-р П. Черни из Неготинског Блата. Дуго година провлачила су сс ова два имена кроз нашу стручну и школску литературу и обележавала оне врсте рода (тазГегозеШз-а како је то још пок. Панчић навео у својој поменутој књизи. Тек 1896. године г. проФесор Мојо Медић износи податке, на основи којих мисли да може претпоетавити да грегорца има и у другој области дунавској осим оне у околини вароши Неготина. У чланку своие ЈМш1о8ке ђПјебке (126. књ. Ка(1а ји§оз1ау. ака(1ет. гпапозИ 1 итје1по841, стр. 105) г. Медић забележио је, да су рибари земунски — тражећи чикове на дрварском мосту, пошто је о поплави 1895. год. вода опала — нашли и две рибице, од којих ни једна није до-