Просветни гласник

346

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Рашковића, порезника из Неготина. Исте године особље је Музејско правило излет по Тимочкој Крајини и том приликом (23. септембра) г. Пера Јовановић учитељ из Неготина покаонио је Музеју 14 комада грегораца, којеје он уловио месеца јуна 1903. године. У исто време г. Јовановић, више-годишњи учитељ у селу Србову, био је љубазан саоппггити ове податке о грегорцу: „Ђорђе Пенић земљоделац из Србова, старац од 65 година, казивао ми је, да те рибе има увек од кад он памти у Дупљанској Реци ил.и како они кажу у Самариновачкој Реци. Власи је називају гимпуш а налази се у пиру (гл'ду)". Слушао је о начину његова живота. Тражио је гнездо, али га није могао наћи. Овпм је решено питање о налазишту грегорца у неготинској околини. Други (хазГегоаГеиз, према досадашњим подацима у Музеју, мора се избацити из ихтиолошке Фауне Краљевине Србије, а име које је пок. Панчић са резервом дао врсти О-азГегоз^еаз аси1еа1т В1осћ ваља пренети на са свим други рибљи род. Знхваљујући великој ревности многих својих пријатеља и повереника, Музеј има сада прибраних риба из 89 које већих које мањих река и њихових притока и из 6 већих бара у Србији. У исто време, многе од ових река заступљене су представницима са више места: из горњих, средњих и доњих токова својих, али Музеј није добио ни једног примерка гастеростеуса изузимајући напред поменутог села Србова. Сем тога нарочита је пажња обраћена на слив западне Мораве, где постоји специјална прича за мрсаКског зета. Г. Аристид Јовановић, анотекар из Чачка, који 1е Музеј задужио многим лепим и ретким предметима из свога краја, 26. VIII. 1903. год., пише: „Доиста овде се много прича при шалама о мрсаЛском зету и ја ћу се веома радовати, ако ми пође за руком да од рибара набавим тражену врсту према Вашем опису. Напомињем само, да ми овде често кунујемо једну врсту рибе, под именом „мрсаћски зет", чија тежина достиже и 5 Д кгр. Веома је укусна а мени је позната из раније иод именом „вретенара", дакло то неће бити први". 20. новембра 1903. год. Музеју је послао 4 комада Азрго азрег под именом мрсаћског зета; после 4 дана Музеј је добио још 3 комада од исте рибе а 17 маја 1904. год. г. Јовановић, под истим именом, испратио је један примерак Азрго %гпде1 Сиу. Музејску је збирку, као и ихтиолошку терминологију, много обогатио г. Милош В. Михаиловић правник, родом из Чачка, прикупивши све врсте риба из Мораве у том крају, поред обиља имена и рибе за риболов. Он је ангажовао од пет тамошњих лица, којима је риболов главно занимање, најискуснијег, на име Перу Тицу родом из Горачића у срезу драгачевском. Тица је стар 51 годину, искључиво је рибар и нигде тај посао није