Просветни гласник

388

просветни гдлсннк

ће се дедо и изабрати. У остадом ауторово и није да се упушта у то: да ди је конкурс бољи пди какав други начин; Министарство Просвете расписадо је стечај и по њему има да ради ко хоће. — Даље се веди да конкуренти додазе „у врдо ведиву незгоду: шта ће да раде са својим посдом око кога су утрошиди огроман труд, време и новац, у сдучају да се не прими". Утакмица изазива усавршавање у раду и сдедствено све бољи п бољи посао; ко се ње боји, значи: ннје сигуран у ваљаносг свога носда. Ео неће да рескнра, нека п не конкурише! Ади сваки конкурент мисди, да ће његова ствар бигп примљена (разуме се, ако ју јо ваљано и савесно радио) па је за то и ради. — Из основе је погрешно подносити само по некодико картица од мање важности; треба дакде израдити цео атдас, те да би се могао цео посао и ценити. Лако је израдотм само округе у Србији (који се дају са сваке карте дако и прекопирати); а ко зна како би — евентуадно аутор доцније израдио н. пр. Стару Србију и Маћедонију, које се не могу тако дако наћи за прекопираи>е. Такође не стоји, да је овај рок био сувшпе мали; од маја прошде до марта ове године (дакле неких 10 месеци) довољно је, да не кажемо и сувише је времена за израду таквог једног атласа за основну школу. Аутори тиме сами говоре да им је дело овдаш израђено (као што оио и само показује). „Атлас је израђен у вези са картом Краљ. Србије од Јос. Ковачевића 1901., коју је одобрио Иросв. Савет и која се употребљава у основ. школама данас". Тај Факт не даје баш много наде да би овај атлас био добар. А начелио је погрешно мишљење аутора, да је то добра методичка страна: да поједини окрузи у атласу буду у истој размери (дакле потпуно исте величпне) као и они на зидно.ј карти, јер није све једно гледати слику једне исте величине на одстојању од 20—30 цеитииетара (у атласу) и на одстојању од 5—6 метара 1 (на зидној карти) п нарочито: гледати обе те ствари на пзменице. Оптичко је правило: да слике морају — у колико су ближе — бити мање, а у колрко су даље, — бити веће, те да се јасно виде, да чине исти утисак (дакле: да изгледају исте ведпчине) и да се око не замори. — Ковачевићева карта Србије од 1901. год. не изгледа — по својој вредности — да ће бити дуга века; овај пак атдас треба да сдужи за вмне година, тим ире и што ће јамачно доста стати штампа (због више боја и надати се -— савршеније израде). То треба дакле да буде једно добро смишљено и савршено дело. Никако не би требао овај атлас да испадне од осредње вредности због тога, што је већ у привременој употреби једна карта Србије од не баш велике вредности; него овај атдас — ако се иотиуно добро изради — треба да иовуче за собом н израду евентуално једне боље зидне карте Србије, а никако да се због једне грешке иада у другу. Пошто је овај атлас ипак од мало веће вредности него прва два, онда да прегледамо његове листове редом: На 1. дисту — Припрема за читање и разумевање карата — нацртана је учионица у бојама, ну са манама у самој перспективи (скамије су нацртане непропорционално, тако да изгледају кратке и ниске као шамлице; катедра такође ниска, тако да је и сувише мада ирема великој табли). План учионице не одговара слици учионице на коју се односи (нацртана је у ширину, док је учионица нацртана у дужину). — Школа са двориштем не би била баш рђаво нацртана, ну опет не одговара стварности (у природи). На

1 Ученицц из задњих клупа.