Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

Р А Д И Ј У М 1 Е. Сипе.

I. Бокерел је пронашао 1896. године да уранијум и његова једињења испуштају својевољно зрачоња, која су слична Рентгеновнм зрадима. Ови нови зради утичу на ФОТогргФску илочу, и чине да ваздух, кроз којп прођу, постаје спроводљивпм за електрпну. Ови се зраци не одбијају и не предамају, могу продирати кроз дрну хартију и танке мотадне плоче. 'Горијумова једињења испуштају слична зрачења, чији се интизптет пореди с јачином зракова уранијумових једињења. Тако својевољно испуштени зради од извесних тела назвати су Бекереловим зрацима, а супстанције које су кадре да их испуштају ми смо назвади радиоактивним суистанцијама. Госпођа Кири и ја, пронашди смо нове радиоактивне супстанције, које се налазе у извесним минерадима у бесконачно мадим кодичинама. ади чија је радиоактивност врдо ведика. Тако, одвојиди смо иолонијум, радиоактивну супстанцију, по хемиским особинама, сдичну визмуту, и радијум 2 , који дичи на баријум. Шнтпе је посде тога одвојио актинијум, радиоактивну супстанцију која се може прибдижити „ретким земљама". Подонијум, радијум и актинијум испуштају зрачења која су, по јачини, мидион пута јача од оних која испуштају уранијум и торијум. С овако активним супстанцијама, радиоактивни појави су се могди проучити у појединостима и, заиста, многи Физичари су у овим последњим

1 Предавање о радијуму у »Воуа! ХпзЛи^оп« у, у Дондону. 2 Пронашли сио га, радећи заједио с Ветоп4-ом.