Просветни гласник

394

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНБК

годинама извршиди многобројна испитивања о овом предмету. Говорићемо на овом месту само о радијуму, јер смо успеди да докажемо, да ово тедо преставља један нов едеменат, и пошто смо могли да га издвојимо у стању чисте содп. Најзад, ово је тедо најчешће и бидо употребљено при физичким испптивањима особипа радиоактивних супстанција. II. Радијумови зраци' утичу на ФотограФске пдоче за врдо кратко време. Дејство се може произвести и ма кроз какав закдон. Тела су више или мање провидна, ади никакав закдон није апсодутно непровидан и за радијумово зрачење. Радијумови зраци изазивају ФОСФоресценцију на врдо великом броју теда: на алкадним и земноадкалиим содима, на органским материјама, на кожи, на стаклу, на хартији, на солима уранијумова иротоксида, ит .д.; дијамант, бариумпдатиоцијанид и 81<1о1;-ов ФОСФоресцентни цинксулФид нарочито су осетљиви. На ФОСФоресцентном цинковом судФиду светлосг траје доста дуго, и пошто престане дејство радијумових зракова. Радијумово значење исто је тако интензивно, кад се радијум стави у течан ваздух (на — 180°), као и кад је на температури околног ваздуха. Поменућу један огдед, који ће показати дејства зрачења на ниским температурама. Метнимо на дно стакдене епрувете маду за творену трбушасту стакдену цев, у којој се надази каква радијумова со. Ставимо и мади заклон с баријумплатиноцијанидом, који постаје светао због блиског радијума. Загњуримо за тим епрувету у течан ваздух. Опазићем..) да је заклон с баријумплатиноцијанидом бар тодико светао, кодико је био и пре замакања. Кад се ионови исти оглед са закдоном од бМо1;-ова цинксудФида, сјај се закдону јако смањује на температури течна ваздуха, ади ово смањивање додази због пада фосФоресцентне моћи цинкова судФида на нискпм температурама. ФосФоресцеитне супстанције се мењају, мадо по мало, под дугим дејством радијумових зракова, те постају све мање способне да буду изазвате, па нису више ни тако светле под утицајем ових зракова. Радијумове соли су својевољно светле; може се узети да постају ФОСФоресцентне под утицајем Бекерелових зракова, којеиспуштају. Безводни радијумов хлорид и бромид престављају соли које дају најјачу светлост. Могу се добити довољно светле, да се светдост може видети и у сред дана. Радијумове соди испуштају тада светдост, која по боји подсећа на ону, коју испушта свитлац (Датруге). Сјајност радијумових соди оиада с временом, ади се никад нотиуно не губи. У исто време соли, на.јпре безбојне, боје ее сиво, жуто или зелено.