Просветни гласник

396

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Зраци и одликују се врло мадом способношћу продирања. Упија их алуминијова плоча дебљине од неколико стотих делова милиметра Најјача магнетска поља скрећу слабо ове зраке. Ови се зраци могу упоредити с пројектилима, чија би маса бил.а једнака атомовој маси; овибипројектили билинаелектрисани позитивно и кретали би се с великом брзином, Закони, по којима врло танки заклони стављени један иза другог апсорбују зраке м, довољни су. да би се, ван дејства магнетског поља, окарактерисали ови зраци и да би се уврстили у нарочиту групу. Пролазећи кроз узастопне заклоне,, зраци « постају заиста све мање и мање продорни (док у истим околностима продорна моћ Рентгенових зракова расте све више\ Изгледа да се енергија сваког пројектила умањује при пролазу кроз сваки заклон. Изгледа још да су ови зраци и једино активни у врло лепом огледу извршеном у Еруксовом кртЉапзсоре-у. На том апарату врло мали комад неке радијумове соли (један милиграмов део) одржава се металном жицом на врло малом остојању (0,5 милиметра) од заклона с ФОСФоросцентним цинксулФидом. Испитујући у мраку с лупом заклопову страну, која је окренута радијуму, опажају се светле тачке посуте по заклону и које дају утисак неба са звездама; ове се светле тачке појављују и нестају непрестано. Према балистичној теорији, може се замислити, да свака светла тачка, која се појави, долази због судара једног пројектила. Први пут бисмо имали посла с појавом, којадопушта да се распознаје индивидуална акција једног атома. Зраци р су слични катодним зрацима. Магнетско поље скреће их на исти начин као и ове последње. Понашају се као пројектили наедектрисани негативном електрином и који се удаљују с радијума с врло великом брзином; ови би пројектили (електрони) имали масу од прилике 1.000 пута мању од масе водоникова атома. Идући оглед доказује магнетско скретање зракова 0. Трбушаста стаклена цев, у којој се налауи нека радијумова со, намештена је на једном крају оловне цеви с врло дебелим зидовима. Мало даље од другог краја цеви намештен је електроскоп. Прамен зракова, који изилазе из радијума и који су ограђени самом цеви, изазива електроскопово пражњење. Оловна је цев намештена између грана једног електромагнета и положена је нормално према линији, која везује његове полове. Кад струја пролази кроз електромагнетову жицу, зраци р се одбијају ка зидовима оловне цеви; не утичу више на електроскопово пражњење и ово се пражњење врши полако. Кад струја престане у електромагнету, зраци 0 делују на електроскоп, који се брзо празни. Може се доказати да зраци р преносе негативну електрину. Овај се резултат слаже с хипотезом, по којој се зраци р сматрају као неелектрисани пројектили. Радијум испушта зраке р: међу овим зрацима