Просветни гласник

иаука и настава

397

они који иду на горњу страну пролазе узастопце кроз танак лист од алуминијума (који је електрично везан за земљу) и кроз изолаторски слој од параФина; после тога, њих упија оловни комад, који је везап помоћу осамљене металне жице с једнпм електрометром. Опажа се да се оловни комад М нуни непрестано негативном електрином, У овом огледу алиминијумов лист, који је у вези са земљом, упија зраке «. Парафински слој је потребан, да би се добило прикладно изоловање оловног комада. Ово би изоловање заиста било са свим непотиуно кад би оловни комад био окружен ваздухом, који је постао спроводником електрине због ових зракова, јер би тада било немогуће констатовати на електрометру електрично пуњење, које се врши на оловном комаду. Може се извршиТи обрнути експерименат : метални суд има облик корита и у вези је с електромегром. У суду се налази радијум. Све је окружено параФином и металним завојем ктји је електрично везан за земљу. Зраци «, врло мало иродорни, не могу да измакну; зраци р иролазе кроз нараФин и односе негативну електрину, док се метално корито електрише позитивно. Заливена трбушаста стаклена цев, у којој се налази радијум, пуни се електрином својевољно као лајденска боца. Ако се после довољног времена направи ножем (за стакло) једна црта на зидовима саме цеви, изилази варница која буши стакло у тачки у којој јс зид утанчан под ножем; у исто време оператор осече слаб елоктричан удар у прстима због пролаза електричног испражњивања. Група зракова р сасгоји се из читаве гомиле зракова, који се разликују једни од других по својој моћи продирања. Неки се зраци р упијају од алумлнијумова листа дебљине једног стотог дела милиметрова, док други могу нроћи, расплињавајући се, кроз оловну плочу више милиметара дебљине. Још се констатује да се зраци/? разликују једни од других по кривини криве (кружне) линије, коју описују у униФормном магнетском пољу. Зраци јЈ, које је скренуло магнетско поље, утичу на ФОтограФску плочу А В С од В до С. Најмање скренути зраци утичу на илочу у делу С, а највише скренути у делу В. На плочи ће се налазити прави спектар, произведен зрацима, подељеним помоћу магнетског поља у зраке више или мање скренуте. Стављајући танак металан лист на пут зракова нспред ФотограФСке илоче, констатује се да се највише скренути зраци заустављају, тј. нестаје их. Дакле, зраци с највећом моћи продирања најмање су скренути. У балистичној теорији претпоставља се да су зраци (I образовани од електрона, обдарених већом или мањом брзином. Зраци с највећом моћи продирања имају и највећу брзину. Нрема КауФмановим испитивањима, објашњеним у теорији електрона (у облику који јој је дао Аћгаћат), изводе се закључци од великог општег значаја. Извесни зраци с врло великом моћи продирања били би састављени од елек-