Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

471

сторазредне (потпуне), у Шапцу и у Нитпу петоразредне, у Ваљеву и у Крушевцу четвороразредне. Задатак је ових школа, према садашњем уређењу, да послуже и као школе за општу девојачку спрему и као основица за гимназијско образовање женске деце. Ученице, којо сврше четири разреда, стичу право иа пријем у средњу шкоду за женску децу (женску гимназију) и у учитељску школу. Наставни план за прва четири разреда у главном је прилагођеи гнмназијском наставном плану. Језик је стран само један (обавезан) немачки. У вишим разредима (V и VI) реални предмети отпадаЈу и поред немачкога и српског језика уче се руски језик и хигијена као обавезни предмети, а као изборно — обавезни Француски језик, педагогија и кућанство. Женски рад има по 4 часа недељно у свима разредима. Уређење је ових школа као и у средњим школама, начин примања., подела школске године, одговори, оцењивање и т. д. исти су, Ученице плаћају школарине 20 динара годишње и уииснину 5 дин. Управитељ више женске школе је у правима и у дужностима изједначен са директором непотпуне средње школе. Од проФесора се и учитеља тражи иста квалиФикација као и од средњошкодских, а имају и исте плате, ну већином настављају у овим школама учитељице, које имају веома различиту спрему. Законом од 26. јула 1898. могу бити за класне учитељице виших женских школа постављене оне које су редовно свршиле филозофски Факултет, или оне, које су свршиле вишу женску школу и положиле учитељски испит с врло дпбрим успехом, а поред тога су као ванредне ученице слушале филозофски Факултет или су служиле као учитељице основних школа најмање пет година и одликовале се као учитељице. Класне учитељице имају почетну плату 1500 дин. годишње, која се после сваких иет година повишава са 250 дин. Периодских повишица има шест. Највећа плата, према томе, добива се на крају 30 год. и износи 3000 динара. Што се тиче рока службе и пенсије, класне учитељице имају сва она права, која и учитељице основних школа. (Види табелу: Наставни план за више женске школе на 472 страни). Осим ових државних и приватних школа постоје у Београду и Нигау заводи за више образовање девојака под управом приватних лица са засебним уређењем. Ученицама се оставља на вољу, да међу необавезним предметима узму оне и онолико, које оне, односно њихови родитељи, изаберу. Само целокупан број недељних часова, што их једна ученица. може имати, не сме бити већи од 34, рачунајући у овај број и часове вештина. Ученице, које узму наставу једнога или више необавезних предмета, имају права, да се по своме захтеву или захтеву својих роди3'2 *