Просветни гласник

478

ТТРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

VI Университет. 1 Ератак историјски преглед. Иочеди су ^ниверситета у Србији исти који и средње школе, „За вдадања Црнога Ђорђија... у Биограду осим мале двијо школе била је велика школа , какове Срби никад до онда нигдје нијесу имали. Она је постала 1808. године, у њој је први учитољ био нокојни Иван Југовић (или Јован Савић), послије њега Миљко Радоњић, Лазар Воиновић, Глиша (не знам како се звао) и Симо Милутиновић. У велику су школу примали само момчад која су већ знала читати и помало писати, па су ондје учила на Српском језику историју свију наро^а од постања свијетн до данас, геограФију цијолог света и статистику ст-ију држава, право (чини ми се Римско), нешто мало из Физике, начин како се иишу нисма (свакојако), рачун, Њемачки језик и „нравоучителна преподаванија." За те све науке била су три учитеља и раздијељење су биле на три године". Као што се из наставних предмета види, у овој је школи био заметак и за средњу и за велику школу, али се ове нису могле развити, иошто је „са владом Црнога Ђорђија пропала 1813 и ова школа и учење књиге било се повратило са свијом на старо." (В. Вуков „српски рјечник" под речју школа). Кад су се после другога устаика почеде нонова отварати више школе би 1838. спојен са гимназијом у Крагујевду и лицеј. 21. септ. те године надзор над новозаведеиим лицејем би поверен Димитрију Исаиловићу, 23. истог месеца дата су „наставленија проФесорима лицеја, а 26. је наређено и које ће се науке, предавата у лицеју. 9. октобра 1839. лицеј се одвоји од гимназије и доби засебну управу. Прве две године лицеј је имао само „ филозофијско " одељење, а 1841. доби и „нравославно" (први разред и те је године премештен из Крагујевца у Београд, 1844. заведен јо други разред права. „Устројенијем јавног училишногнаставленија" од 23 сентембра 1844. у лицеју или великом училишту и законм је Формулуловано било оно, што је и дотле постојало т.ј. филозофско и нравно одељење (са по два разреда у први мах, а 1850. би отворен а трећи разред права). „Усгројенијем књажевско-српског лицеја" од 15 септембра 1853: доби три одељења, „православно, јестествословно-техническо и опште." Законом од 24. септембра Д863. лицеј би назван великом школом (академијом) и имао је три Факултета; филозофски , техничкии правни, а университет је установљен 27. Фебруара 1905. Тога 1е дана велика школа у Београду проглашена Университетом. 2. Садашње уређење университета. Университет је највише самоуправно тело за вишу стручну наставу и за обрађивање наука. Има пет Факултета: богословски, фило-