Просветни гласник

108

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

уља садрже у остатку махом јаке алкалоиде, нарочито ерготин, ерготинин и екболин, који дејствују као отрови. Болест која наступа прп употреби таквог нечистог брашна, позната под именом Антонијева ватра, отпочиње прво у прстима на рукама и ногама са жмарцима и совањем, скопчаним са великим боловима, после се шири по целом телу, а најпосле наступају ужасни грчеви у удовима, услед којнх долази често и сама смрт; по каткад наступају као компликадије зла запаљења, скопчана са отоцима, отварањем и распадањем рана на зглобовима. Овакве болести, у облику мањих или већих епидемија, владале су нарочито у ранијим временима доста често, као нпр. у Хесену годнне 1577., у Шлезији у годинама 1588. и 1736., у Швајцарској год. 1709., у Шведској и Данској 1761., око Лиља у Француско.ј 1749. и у ВестФалији, Хановеру и Дуксенбургу у год 1770. и 1771.. где је смртност била толико велика, да је од 120 оболелих спасено само 5. Иа и после тог времена наступали су поједини случајеви, нремда много ређи по броју оболелих, као нпр. у Берлину год. 1831., у Померанији 1851. и Насави 1855—1856. Брашно, којо је било узрок оболењима у двама последњим случајевима, имало је 20—32% склероција. Да ли су код нас наступале такве болести у већој мери, није ми познато, ма да је то врло вероватно за брдске крајеве, где се раж употребљује често за хлеб и где је главница обично најјаче развијена. Што данас не наступају више такве епидемије или обољења бар у оним земљама, где се ржани хлеб највнше троши, као нпр. у Северној Немачкој, Шведској, Норвешкој и др., долази отуда, што се предузимљу не само све мере да се ржана главница утре или јако сузбије и да се ржана зрна ослободе од склероција, већ постоје нарочите контролне станице, у чији делокруг долази и иснитивање ржана брашна с погледом на садржину главнице у њему. Данас се може констатовати главница са сигурношћу у сваком брашну или његовој прерађевини, у коме би је би ао више од 2°/ 0 , на тај начин, што оно боји слабо плаво воду средње алкалне реакције, у којој би стајало потопљено неколико минута, а кад се после таква вода закисели ма каквом анорганском киселином, постаје лепо црвенкаста. Брашна, која имају више од 10% склероција, познају се већ и голим оком, јер имају плавичасту боју. Мањи проценат склероција у каквом брашну од 2 не може се доказати горњом реакцијом, али то у осталом није ни потребно, пошто су таква брашна, као што је утврђено многим опитима, нешкодљива по здравље. Код нас је (Лаукера ригригеа нађен до сада на више места: пок. Панчић га је нашао на ражи у околини Књажевца, пок. ЂојиновиК у једном амбару у Београду, СимиК на ражи око Врања, РанојевиЧ. на више места на ражи, али без ближег опредељења, на ниревини и ЕоНит регеппе на Топчидерском брду, а ја на ражи око Сталаћа, Козника, Јошаничке Бање, Брзећа, Бруса, Мајдева и Власине и на БоНит регеппе