Просветни гласник

НАУКЛ И НЛСТАВА

109

у околини Крагу.јевца. Око Јошаничке Бање, Власине и Брзећа виђао сам гдекоје ражи, у којима Је готово сваки трећи иди четврти клас имао по једну иди више склероција. 2. На кукурузу паразитирају: а. 1Јз1Ј1адо МаусЈЈб 1.еу., кукурузни гар. Успева само на кукурузу. За начин заражавања и за његово развиће вреди у гл.авноме све оно, што је речено и за ТЈ. Сагћо, са којим се иначе у многоме сдаже и у грађи, Он развија своје споре нарочито у женским цвастима, класовима, и њиховим омотачима, ређе у мушким, а најрође у рукавцима горњега лишћа. Ти се делови услед надражаја махом хипертроФирају тако, да један женски клас може достићи воличину дечије главе, нарочито прекомерним увећавањем листова из његова омотача. Његове су споре лоптасте, са пречником 0,009—0,011 мм., и имају мрк спољни слој ћеличне опнс, која је по површини обрасла папилама. Болест се може микроскопски констатовати тек онда, кад се отпочну да образују споре у поменутим деловима. Налази се свуда код нас и чини знатне штете. Норед побројаних срестава код ТЈвШа^о Сагћо за спречавање и сузбијање заразе, која се и код овог паразита примењују са успехом, ипак је најбоље, да се оболелп клаеови одсецају, и спаљују, али увек нре, него што су споре сазреле, пре него што се оболели клас претворио у масу црна праха. Ова се мера за предохрану може овде' лако да изводи. б. Ришша МаусЛб СаггасЈ. Расте на лишћу кукуруза. Уредоспоре се појављују у мрким гомилицама елиптичнога облика од месецајуна, а телев госпоре доцније у интензивно црним. Телевтосиоре имају кратке дршке, елипсоиднога су облика, на темену су заобљене и састављене из две ириближно подједнаке ћелије. Код ње није нознат до сада никакав посредник, већ се зараза преноси с пролећа искључиво помоћу споридија. Све остало код ње је исто, као и код Риссппа §гаттћп8. Налазио сам је око Сталаћа и Крагујевца, али увек слабо развијену. Према томе, она бар за сада не нроизводи никакве велике штете. Овако слабо њезино развиће као да указује на то, да јс она, пренесена заједно са кукурузом из Америке и најјаче развијена у Италијн, код нас скоро доспела или да за њу није наша клима тако погодна. Срества за сузбијање ове болести била би у осталом иста као и код Риссппа дтагшшшз. II. Болести воћа 1. На шливама паразитирају: а. Тарћппа Ргиги Ти1. (Ехоазсиз Ргиш Еиск.). Виђа се на свима врстама шљива најчешће на пожегама и на трновима (Ргипиб вртоза), преобраћајући њихове плоднике у познате бааке, кривке, иасуљаре или рошцросвктни гласник, II. књ., 2. св., 1906. 8