Просветни гласник

112

просввтни гласник

од њих направе танки иреседн и лосматрају под микроскопом, види се, да се кроз њих јако разгранавају нешто црвенкасте, вишећел-ичне, хи#е иаразитове, чије гране улазе или нролазе кроз лисне ћелије, због чсга су сва ткива на таквим местима дсФормисана, изузев епидермиса; нарочите промене трпе паренхимске ћелије, у којима ишчезавају хлоропласти и које услед надражаја постају нешто веће. На наличју таквих котурова виде се врло мале тачкице, боје затвореније. То нису ништа друго до отвори, преко којих стоје у вези са спољашношћу пикнидије, оиакви исти бочасти органи у унутрашњости котурова, какве смо већ видели код Рисснп-е дгаттнпз. У унутрашњости њиховој иостају, на исти начин као и тамо, пикноконидије кончастог облика, које су око 0,03 мм. дугачке, на једном крају стањене и кукасто савијене. Оне излазе кроз отворе пикнидија на поље, одакле их ветар разноси на сие сгране. Еакав је њихов задатак, није ни овде још тачно утврђено. Но испитивањима Ргзск-а и Ргапк-а оне би биле као нека врста непокретљивих антерозоида, са задатком да оплођавају хипотетичне женскс сполне органе, који се развијају, опет по њиховим испитивањима, баш у доба, кад обично пикноконидије излазе на поље, у месецу јуну или јулу. Женски сполни органи нојављују се обично у близини пикнидија на наличју црвених котурова у облику црвених, малих, лоитастих смотуљака, састављених из густо испреплетаних хиФа, чији слободан крај излази кроз коју стому на поље. Но аналогији са женским спо.шим органима код црвенпх алга (Кћос1орћусае), еазват је слободни, видљиви део дебеле хиФе трихогин, а њезин доњи, спирално увијени део аскогон. Кад нека од разнесених пикноконидија случајно падне на трихогин, спаја се са њим, оилођава га. Но свршеном оплођењу трихогин ишчезава, а у унутрашњости остаје само оплођени аскогон, који пробави у латентном животу, без икаквих даљих промена, све време до идућега пролећа на заражену лишћу, које је у том међувремену отпало и на земљи презимело. На презимелом лишћу иструну обично до априла све незаражене партије његове, а у зараженима настуна.ју до тог времена жива разграннвања и преплетања свих хиФа, тако, да они услед тога постају тврђи, више или мање рожасти, мрки или црни, обично савијени и јаче испупчени на доњој, леђној страни. Из хиФа њихових стварају се око оплођених аскогона нарочити омотачи у облику бочица. Постале бочицс заједно са аскогонима чине неритеције. Кад јс све то свршено, из аскогона развијају се клијањем асци, дугуљасте, повеће ћелије, у којима постају по 8 елипсоидних, безбојних аскоспора, дугачких 0,009—0,012 мм. Пошто асци не довршују своје развиће у исто време и пошто се сваки издужује у правцу ка отвору перитеције, тежећи да у њему тек доврши своје издуживање, то млађи асци производе доста снажан нритисак на старије, услед чега ови пуцају на темену и избацују аскоспоре извесном силином, толико великом, да их може одба-