Просветни гласник

НАУКА Ц НАСТАВА

113

дити у ваздух за читава 2—3 десиметра. Овај начин избацивања спора од ведиког је значаја, јер би иначе без љега аскоспоре скдизиле на земљу, у то доба махом вдажну, где би се приљубиле и одакле их ветар не би могао лако одвојити и нанети на лишће шљива, да би га могле да заразе. Овако, пак, кад аскоспоре досиу у ваздух, пошто су ситне, лаке, у стању је да их разноси и најмањи поветарад. Нанесене на лишће, отпочињу одмах да клијају, ако су само погодни и други услови. При клијању развија се из сваке аскоспоре кратка хи®а, која се на врху прошири у један лоптасти део мрке боје, у који се прикуни сва протоилазма из ње и који се одвоји попречном преградом, припијајући се при том чврсто уз лисни енидермис. Из лоптасте ћелије отпочиње за тим да се издужавањем развија нова хиФа, која продире кроз епидермске ћелије, улази у лисг, разгранава се по њему и производи већ оцртане црвене котурове. Сем у црненим партијама, хиФе се не налазе у осталим деловима листа, који остају зелени, нити силазе у леторасте. Према томе, Ро1у8(л§та гићгит једногодишњи је паразит. Кад се има на уму, да могу по каткад на шљивама да буду сви листови са црвеним котуровима и да се због тога њихова укупна асимилациона површина може да редукуЈе на читаву половину, јасно је, да се од овог паразита могу да имају при јачем развићу велике штете, јер ће тада бити ометено не само дрво у свом напредовању, већ ће знатно опасти и сочност плодова. Пошто се зараза шири искључиво иомоћу аскоспора, посталим на опалом, зараженом лишћу с иролећа, да би се њезино ширење предупредило, ваља још с јесени покупити и уништити све лишће, опало на земљу. Ако то није урађено с јесени, онда ваља рано с пролећа извршити преоравање или прекопавање земље у шљивару, како би том приликом доспели дубље у земљу мрки, савијени котурови, на којима се развијају асци са аскоспорама. Код нас се овај паразит налази свуда. 2. На бресквама и кајсијама најшкодљивији је паразит Тарћппа сЈе^огтапб Ти1. (Ехоазсиз сМогтапз Гиск). Њезине хиФе перенирају у лисци последњих летораста исто онако, као и хиФе Тарћппа Ргиш, са којом има у осталом врло слично развиће. С пролећа из њих улазе хиФе у младо лишће, разгранавајући се јако у њему. Такво лишће отпочиње због тога да се савија, упреда. или да се набира и да постаје блеђе него незаражено. Као на бапкама код шљива поетају и овде асци на наличју заражена лишћа, које због тога посгаје мање-више беличасто, дебље и меснатије. У асцима постају 6—8 лоптастих аскопора, које клијају одмах и на исти начин као и код Т. Ргиш. Чим аскоспоре изађу, заражено лишће сасушује се и отпада. То бива код нас обично у мају или у јуну, ређе доцније.