Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

115

редити због оскудице у литератури. Ако су ирема томе обе Рћу11оу1с1-е само један претходни стадијум у развићу ма које од ових трију пиреномицета или које друге врсте њихове, онда би се у циљу сузбијања ових паразита имало предузети оно исто, што и код Ро1убИ§та гиђгит, тј. ваљало би онало лишће испод крушака и јабука у јесен покупити, сггадити или закопати дубље у земљу. в. РИуИасИиЈа ви1ТМа Засс. Напада на лишће крушака и многих других биљака (глогова, леска, орлових ноката, храстова, букава, дренова, итд.). Њезина грађа, развиће и утицај на хранитељке исти је као и код житне иепелнице (Егу81рће §гаттхп18), од које се разликује једино тиме, што се образује свега по једна конидија на свакој гранчици хифиној , што при основи перитеција, које се образују од јуна па на даље, има такође неразгранатих и игличастих израсли, али су оне увек код ње при основи проширепе, надуте, и имају у асцима само по две аскоспоре. Штета је од ње релативно врло мала, из истог разлога, из којега шкоди мало и пепелница житима. Да се и она отклони, ваљало би у јесен купити и спаљивати заражено лишће. Изгледа да се код нас ређе налази на крушкама, ма да је иначе честа на другим хранитељкама. СимиИ ју је нашао на диски у околини Врања, РанојевиД на чалији око Београда, а ја на крушкама у Сталаћу и на глоговима око Крагујевца, Сталаћа, Прокупља и Јошаничке Бање. г. Ваез^еМа решсШа!а Рг. Расте на лишћу јабука, а виђа се по каткад и на лишћу мукиња и брекиња. На наличју нападнутог лишћа отпочињу да се појављују још у мају жућкасто црвенкасте мрље, нешто мало надуте. У даљем току мрљо постају све веће, продиру и на лице листа и обично у јулу достижу највећу величину, која је разнолика: по некад само неколико квадратних милиметара, обично 2—5 см. 2 , а често захватају и целу лисну површину, Мзмеђу мезоФилних ћелија таквих мрља провлачи се маса жућкасто-црвенкастих, вишећеличних хиФа, шаљући често хаусторије у њих. Услед тога мезоФилне ћелије постају бледе, губећи делимично или са свим хлоропласте, и отпочињу због надражаја да се деле, множе, стварајући поменута задебљања на лисном наличју. На оболелим партијама постају пикнидије и ецидије на исти начин, као и код Риссип-е §гатппм8 на шимтирики. Грлићи пикнидија избијају на лиде листа у облику многобројних врло ситних, наранџасто обојених брадавичица. У пикнидијама постају врло ситне, елипсоидне пикноконидије, о чијем постанку и улози вреди све оно, што је речено за истоимене органе код Риссппа »гатпшпз. На наличју оболелих партија помаљају се у много мањем броју ецидије као бледожућкасте, затворене купице, високе до 4тт., чији су зидови састављени из једног псевдопаренхимског слоја од ћелија, на чијим се опнама налазе многобројна, ситна, цртаста задебљања. Одмах испод врхова еци-