Просветни гласник

116

игосветни гласник

дија, док су још мл.ађе. полазе све до дна њихова повише жиљева, кроз које излазе ецидијоспоре, постале на исти начин, као и едидијоспоре Риссил-е дгатппшз. Са старијих едидија врхови обпчно отпадају и тада изгледају као чашице, чији би обод био расцепљен на више места све до дна. Ецидијоспоре су јаЈасте, на површини ситно брадавичаве, дугачке око 0,028 шш„ широке око 0,015 тт., и обично су им опне задебљале на ширим крајевима. Оне могу одмах да клијају и имају задатак, да пренесу болест на коју другу биљну врсту, исто онако, као што то раде ецидиоспоре РиссЈш-е §гетпиш8, преносећи болест са шимширике на стрна жита. Раније, кад се иије водило довољно рачуна о разлици у грађи и току развића између ове Кое81;е11-е и њој врло блиске Вое&Шга 1асегаГа Вого., која се виђа поглавито на глоговима 1 , мислило се, да се обе развијају даље на клекама (Јишрегиз соттишз), да су, дакле, обе само један део, тк. зв. ецидијска генерација , у развићу једне нарочите паразитне гљиве, сличне по развићу са Рисшша §гапшитб и познате под именом вутпозрогапдшт с1а^аггае(огте В.С. Међутим, безуспешнп опити Р1огоггдМа, Тићеиј-а и др. да помоћу телевтоспора бутпоерогапдхит-а с1атапае1 'огте произведу на јабукама ову Кое81еН -у и разлике у грађи ецидија код ње и Коез1еИа 1асега1а, на које је прво ЈУМег обратио већу пажњу, учинили су, да се данас узимље, да она није ецидијска генерација Оупто8рогап§шт-а с1атаг1ае1 'огте, већ којег другог његовог блиског сродника, који тек има да се пронађе. В. ЛаНгд држи, само на основу носматрања у ескурзијама, да је она ецидијска генерација једног новог Сгутпозрогап^шт-а, који је он нашао на клекама у Баварским Алпима и који је назвао <Ј. ГгетМотсз. Како не постоје још никакви опити, на основу којих би се ово његово мишљење утврдило или одбацило, питање се сматра за данас као отворено, нерешено. Једно изгледа као сигурно, да развиће ове Коев^еН-е на јабукама зависи од тога, да ли у блиашј околини расгу клеке или не. Оваква зависност њезина од клека резултуЈе из носматрања у свима земљама па и код нас, јер сам је ја налазио до сада само у оним местима, у чијој околини има клека (Сабанта близу Крагујевца и Јошаничка Бања). Штете од ње при јачем развићу могу бити осетне, јер може уништити и онеспособити за асимилацију знатан део лисне површине на каквој јабуци. Разуме се, да ће принос у плоду бити у толико мањи, у колико је јаче развијена, а, по Кгатег-у , може да наступи и сушење дрвећа, ако се јако развија у више узастопних година.

1 Код нао нашао ју је пок. ВојиновиИ око Рашке.