Просветни гласник

НЛУКА Н НАСТАВА

117

Једино средство да се одстраии из којег места јесте то, да се утамаие све клеке, које би се налазиде у н>ему било као дивље, бидо као нитоме. 4. На виновој лозџ оишта је: Регопзрога уШсо1а Је Вагу, иламсњача. Расте најчехпће на лискама, затим на лисним дршкама, на младим гранама и плодовима, Почетак њезиног развића пада код нас обично у почетку месеца маја. Оболеле лиске или њихови делови имају, ночев обично од друге половине маја на на даље, на наличју као гусгу, ситну, до 7 2 тт. високу, белу буђу, а на лиду иојављује се место зелено жута, црвена или мрка боја, тако да изгледа као да су лиске на тим местима сунцем слабије или јаче опрљене, услед чега је и дошло народно име пламењача. На другим оболелим деловима појављују се беле, буђасте навлаке обично на оној страни, која је најмање изложена утицају сунчаних зракова. У колико болест напредује, у толико се обично лишће или његови делови отпочињу да гужвају, савијају, суше, и, најпосле, ако је болест захватила цео лист, он отпада пре времена. Оболеле гране и плодови суше се такође, постају мрки и отпадају рано. На танким пресецима од оболелих делова види се микроскопом, да се између свих тих ћелија, ређе кроз њих, провлаче јако разгранато једноћеличне хиФе, од којих се одвајају кратке, надуте хаусторије, које продиру у околне ћелије ради узимања хране, због чега и наступају оцртане промене ва оболелим деловима. У јуну или још доцеије одвајају се од оних хифинских грана, што се налазе одмах испод епидермиса нападнута дела, парочите гране, које излазе на поље најчешће кроз стоме, али по каткад и кроз епидермске ћелије. Такве су гране ретко усамљене, већ обично избијају на површину по неколико заједно на истом месту. На површини расту донекле без разгранавања а потом се отпочињу да гранају моноподијално, на тај начин, што се непосредно испод врха гране, која даље расте, одвајају наизменце гранчице у свима правцима, које се и саме гранају даље на исти начин, а последње су гранчице на врху нешто задебљале и имају 2—4 врло кратке зашиљкасте израсли, на којима постаје по .једна безбојна јајаста или елипсоидна конидија, дугачка 0,012—0,03 тш. Развијене кондије лако опадају и ветром се разносе на све стране. Кад која падне на какав незаражен, влажан лист или који други лозин део, који се може заразити постану у њој кроз 2—3 сата 5—6 зооспора, које излазе напоље кроз један округласти отвор, постали ресорнцијом конидијске опне. Зооспоре остају као такве највише 15—20 минута, крећући се за то време спорије или брже, што зависи од степена влажности оног органа, на којем су. По том престану да се крећу, увлаче трепље, заодену се целулозном опном и одмах отпочињу да клијају, дајући кратку хифу, која продире кроз нокожичне ћелцје или стоме,