Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

121

1 несена Факта о повољном утицају бордовске чорбе против пламењаче. Она има, дакле, преко бакрова хидроксида двојак задатак: да спречи развиће коиидија на већ зараженим листовима, преко којих би се болест ширила и по, до ирскања, незараженим деловима или чокотима, и да изазивањем јачега бујања незаражених делова и постанком младих органа на већ зараженим чокотима надокнади губитак, што га иаразит производи одузимањем хране из њихових заражених органа. После овога јасно је, зашто прскање показује најбољи утицај кад се изводи што раније, пре цветања. Речено је, да ооспоре отпочињу да клијају и да заражују поједине органе у априлу и првој половини маја. Број тада помоћу њих заражених чокота релативно је врло мали, јер се, због приличне даљине од младих органа, мали број посталих хиФа може да издужи до њих и да их зарази. Али брзим развићем конидија у великоме броју паразит је у стању, да се иосле месец дана или два рашири преко њих и на дотле незаражене делове или чокоте. Раним прскањем одузимље му се могућност зато. Еако честе и дуготрајне кише могу да сперу или знатно умање прскањем постале мрље баш и онда, кад је оно изведено као што треба, и на тај начин да створе могућност за накнадно развиће конидија на паразитима и да даду прилику за поновни постанак заразе било конидијама, донесеннм са непрсканих винограда или дивљих лоза из околине, било накнадно проклијалим ооспорама, било, најпосле, хиФама које су у чокоту перенирале, то је потребно, да се ирскање изврши још једном или два пута по цветању, у јуну или ујулу, односно августу. Прскање не требапредузимати на росом или кишом овлаженим чокотима и кад има изгледа ла скору кишу, јер ће у првом случају највећи број капљица бордовске чорбе склизнути са чокота на земљу, а у другом капљице се могу нотпуно спрати пре него што су се осупшле. Ради што бржег сасугаивања капљица најбоље је предузимати прскање у ведрим данима. Леп успех у сузбијању и лечењу заразе може се ностићи, ако се откривени и ојамљени чокоти полију добро бордовском чорбом или чистим раствором плава камена, који не сме бити блажији од У 2 °/о' или, најпосле, ако се са земљом око њих помеша истуцани плави камен. У свима овим случајевима уноси се преко коренових длака са осталим хранљивим материјама и извесна количина бакрових соли, разноси се свуда по органима винове лозе и утиче на њих и на паразита, ако би га било, на исти начин, као и бакров хидроксид, унесен преко прскања бордовском чорбом. Ранија бојазан, да продукти прсканих чокота,; грожђе и випо, могу бити јпкодљиви но људско здравље због извесне количине садржаних бакарних једињења, која су, као што је познато. мање или више отровна, постала је беспредметна, јер су Еоззе1 (1886.) и многи други утврдили хе-