Просветни гласник

120

ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

стању да уништава конидије разних нероноснора и то тек ако су 24 сата стајале потопљене у њој. Шта више, РгМеих, Еитт (1893.) и АЛегЋоШ (1899.) опитима су утврдили. да се хиФе паразитове, ако су већ биле у неком листу пре прскања, после тога још боље разви.јају, и да прскано лишће, нарочито ако пре тога није било заражено, постаје зеленије услед јачег развића хлоропласта. У раниЈе доба покушавало се од сваке руке да се протумаче ова Факта, на први поглед парадоксна и неразумљива, али унек без усиеха. Према томе, све што се по овом питању раније позитивно знало, било је само искуство, да бордовска чорба повољно утиче на прскану лозу у погледу заразе, па и иначе. Тек од год. 1897. отпочела су и ова загонетна Факта да постају мало по мало јаснија, разумљивија, да добивају своје научно тумачење. Те је године ШсЈшгАз први пут на основу својих и туђих опита о утицају оних хемијских елемената и једињења на биљке, који могу да улазе у њих, извео њихову класиФикацију, поделивши их у две групе, у групу хранљивих, који биљкама служе или могу служити као храна, и у групу надражајних, који у слабим концетрацијама драже протоплазму, изазивљући у њој брлге покрете, живљи рад и већи промет материја, а у јачим дејствују као отрови, наносећи смрт биљним организмима. И раннја и доцнија испитвање, као и сам рад Шсћагдз-,) в,. утврдили су, да бакар и његове соли долазе у другу групу, у групу надражајних материја, док калцијум и његова једињења долазе у нрву. Како се калцијумова једињења налазе увек у свима биљкама, па и у виновој лози, и како се пламењача појављује тако исто у линоградима, подигнутим на кречном земљишту, као и у онима, засађеним на земљи са мало креча, јасноје, дајеутицај његов по заразу безначајан, ма да су у раније доба појединци нриписивали повољно дејство бордовске чорбе поглавито њезиној калцијумовој соли. Према томе остаје.да такво дејство долази од бакрових соли. За многе од њих, иа и за бакров хидроксид, опитима је утврђено, да у слабијим концентрацијама, чији надражајни стенен зависи не само од употребљене врсте соли, већ и од биљке на коју се примењују, утичу на гљиве на тај начин, што изазивљу јако умножавање њихових хиФа, али не и постанак органа за размножавање, јер је испитивањнма Вге{'еШ --А,, К1е1з- а и др. постало за тадофите, нарочито за гљиве, скоро правило, да се под повољним условима за њихово бујање никако не образују никако или врло слабо органи за размножавање. Код виших биљака, нарочито цветница, утицај таквих слабо концентрисаних раствора повољан је не само за напредовање њихових вегетативних органа. него чак изгледа да је од неке мале користи и по постанак већег броја цветова; о њихову посредну утицају на једрину плодова не вреди ни говорити, јер је он последица бујнијег развића дотичне биљке, њезине јаче асимилационе моћи. Кад се има на уму све ово, није тешко разумети из-