Просветни гласник

НАУКА Ц НАСТАВА

119

после тога чак и онда. кад би се у посао унела највећа савесност и кад би се такве мере предузимале свуда, у целој околини или земљи. А .ш нема сумње, да би интензитет болести опао знатно још у првој години, а врло је вероватно, да би се оваквим мерама, предузиманим у више узастопних година, могла болест и са свим да уништи. Две су околности које отежавају брзи уснех у овом правду рада. Прво ооспоре се образују ио каткад и у оболелим' леторастима, који због болести ретко отпадају а који се тешко у јесен могу да распознају од других здравих да би се могли одсећи, и друго, што се хи#е пламењаче, и ако врло ретко, према микроскопским испитивањима Ђассаггпг-а (1889) и др. и опитима ВаШоп-а (1889), могу спуштати и у старије гране И презимети у њима, да би идуће године уласком својим у новопостале органе произвеле болест. Место таквог радикалног сузбијања, које се због наглашених тешкоћа готово нигде не предузимље, одомаћило се свуда, па и код нас, друго једно средство. То је познато прскање винограда бордовском чорбом, што је први предложио МШаг&еН на основу својих опита. Она се прави, као што је познато, кад се у 100 литара воде растворе 2—4 кгр. плавог камена и кад се раствору дода 1 кгр. печена креча, који јс претходно угашен у једноме делу од означене количине воде. Главни саставни део Оордовскс чорбе јесте бакар, односно његов хидроксид, који постаје при додавању калцијум-хидрата раствору плава камена, да би бордовска чорба боље пријањала за винову лозу. Са површине попрсканих делова, на којима се капљице бордовске чорбе сасуше после кратког времена, остављајући плавичасте ирема спирању доста отпорне мрље, у којима се налази нарочито бакров хидроксид и калцијум-карбонат, који постаје из калцијум-хидрата при додиру са угљендиоксидом из ваздуха, узимљу покожичне ћелије осмотичним нутем по мало од оба ова једињења, не само док су постојале капљице чорбине, већ и доцније, кад се оне сасуше, јер се нека, истина необично мала, количина њихова раствара помоћу влаге у опнама енидермских ћелија. Из епидермских ћелија ова се једињења разносе по целом органу или чокоту. Из виноградарске праксе и нарочито извођених опита увидело се, да је такво прскање од неоцењене користи, нарочито ако се предузме пре цветања лозе, у ночетку маЈа, јер се онда болест не само не тнири, већ ее добија виШе и једрије грожђе него што би га било без прскања, па ма лоза остала незаражена. Раније се узимало, да унесени раствор бакрова хидроксида непосредно утиче на хиФе паразитове као отров, уништавајући их. Међутим из испитивања РгШеих-а (188-5 г.) и др. зна се, да то не постоји, да су унесени раствори толико слаби, да, не могу као отров да убијају нити хи®е паразитове нити ћелије лозе, а доцније су Ргапк и Кгпдег (1893.) нашли, да је само двопроцентна или још јаче концентрисана бордовска чорба у