Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

125

8. На иасуљу паразитира. Џготусез Р!1абео1агит Ти1. (1Ј. аррепШсиМив 1лпк.) Напада само лишће. Његове се хиФе провлаче свуда између мезоФилних ћедија, продирући често и кроз њих, али најчешће одашиљући само хаусторије; оне су вшпећедичне, безбојне и јако разгранате. У мају или .јуну постају на наличју, ређе и на дицу заражених дистова црвенкасте ецидије, у којима се образују доптасте ецидијоспоре са задатком, да се по изласку из њих разнесу ветром и да заражују дотде незаражено дишће иди струкове пасуља. У јуну или јуду постају на истом дишћу испод покожице дица и надичја ситне, округдасте и мрке гомилице са уредоспорама. Кад уредоспоре сазру, покожица се над хрпицама раскида и оне издазе на поље. Оне су лоптасто-јајастог обдика, жућкасте, по површини ситио брадавичаве, дугачке су око 0'025 а широке око 0-020 мм. Имају исти задатак као и ецидијоспоре. У јуду и августу ностају испод покожице истог дишћа, само махом на другим местима, нове гомидице још угаситије боје, а онако исто ситне и округдасте као и прошле. У њима се надазе многобројне тедевтосноре, које се по цепању епидермиса над њима не откидају тако дако. Оне су једноћедичне, опна им је свуда подједнако задебљала, изузев на супротном крају од кратке дршке, где је много дебља и где задебљање изгдеда као каква јаче развијена, заобљена иди завршкаста брадавица; боје су мрке, по површини глатке, јајасте, дугачке од 0 - 025—0'036 а широке око 0'025 мм. То су трајне конидије, које имају задатак да паразита одрже у животу преко зиме и да клијају тек идућег продећа, дајући промицедије са споридијама. Ностанак ецидија, уредо-и тедевтоспора, као и начин њихова даљег развића, исти је као код пстоимених органа РиссШ-е дгатпишз. Ободелост пасуљева лишћа мож,е се запазити годим оком тек од времена, кад почну да сепомаљају ецидије, уредо-и телевтоспорске гомилице. Кад прође време ецидијама и уредоспорама, лисно је ткиво на местима, где су биде, потнуно уништено, и она се доцније виде као сасушене, бедичасте партије диста. Остали делови заражена диста, на којем нема таквих партија, далеко су мање зедени него здраво лишће. Штете од ове бодести огдедају су у много мањим и шушљивим зрнима са заражеиих струкова, а то је природна посдедица њихове редуковане асимидационе површине. — Као средс.тво за сузбијање болести нрепоручљиво је, да се при брању пасуља купе и спаљују заражени струкови иди само заражено лишће, да би се са њима уништиде тедевтоспоре. Изгдеда да је придично раширен код нас. СимиИ га је нашао око Сурдудице, РанојевиК у Београду, а ја око Стадаћа и Крагујевца. иросветни глдсник, II. кн>., 2. св., 1906. 9