Просветни гласник

126

просветни гласник

4. На грашак напада: Џготусез рјзј бсћгбЈ. Он расте још и на некодиким другим дивљим биљкама (ЈЛзшп агуспзе, У1с1а Сгасса, БаЉугив зПтезШз, рга1;еп8Г8 и ааИтиа). Његове се хнФе развијају само у дишћу и стабдима наиаднутих биљака. Оне су но грађи и ио начину разгранавања исте као и код ТЈготусез рћавеокгит. Болест се микроскопски отпочиње да иримећује тек ио постанку уредоспорских гомилица То бива обично у мају и јуну. Уредоспорске су гомилице мале, округласге, жућкасте или жућкасто мрке боје и поређане су густо по целој лисној површини или по стаблу. Уродоспоре су лоптасте, жућкасте, по површини бодљикаве, велике 0-018 —0'024 мм. у пречннку, а постају на исти начин и имају исти задатак као и уредоспоре нретходне врсте. Од јуна па на даље отпочињу да се нојављују на новим местима мрке гомидице са телевтоспорама. Развиће и задатак имје исти као и код ХЈгошусез рћазео1агит-а. Телевтосноре су лоптастог или јајастог облика, мрке су, имају безбојну дршку, а на темену им је опна задебљала у облику кратке, заобљено купе, но површини су ситно брадавичаве, дугачке су 0'019—0 - 32 а широке 0*017—0*020 мм. На опалом лишћу или стаблима презимеле телевтоспоре отпочињу да клијају на влажној земљи рано с пролећа, развијајући промицелије са сноридијама, у гдавном онакве као и код Рпссппа §гапишш8. Место да споридије заражују клијањем одмах грашак, који у то време махом још није никао, иди коју другу од наведених хранитељака, оне прво заражују једну од двеју мдечика, ЕирћогМ-у Сурапззјаз нлн Е. Ези1а, или обе, да би посдужиде паразиту као посредници, као што је то шимширика бида за Ришш-у §гатппш8. У мдечикама се хифо јако разгранавају у свима надземним дедовима. Нападнути делови изгледају услед тога сасвим друкчији него незаражени. Надземна су стабда ситнија, не образују на врху цвеће, не гранају се и носе само лишће. Доње лишће изгдеда обично као и незаражено, само мадо краће; све остало, млађе, много је краће (једва ако износи 1 / 3 од дужине незараженога) и шире и по облику је јајасго иди елинтично, док .је незаражено линеарно. На неколико најстаријих, тако промењених дистова постају само на надичју многобројне мрко-жућкасте, тачкасте никнидије. На свима пак осталим промењеним лисговима развијају се на надичју многобројне жућкастоцрвенкасте ецидије, ведике до 0-5 мм. у пречнику, у којима постају многобројне лонтасте иди нодиедарске, жућкасто-црвенкасте и по површини ситно брадавичаве ецидијоспоре, чији пречннк износи 0 - 017 до 0'026 мм. Никнидије, пикноконидије, ецидије и ецидијоспоре постају на исти начин и имају исти задатак као и истоимени органи Риссш-е §гаттшз. Ободела надземна стабда млечика убрзо се сасуше и угину, кад се ецидијоспоре разнесу и заразе грашак иди друге хранитељке.