Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

ИСПИТИВАЊЕ ДЕТИЊСКОГ ДОБА.' — Петар М. Илић. >Да бисмо са усиехом иросвпћивали ум у омдадиие, да бисмо поуздано васпитавали душу и тело васпитапика наших, ми их морамо, пре свега, свестрано познавати. У колико их боље познаЈемо, у тодико ће поузданији бити васпитни посао и на дому и у шкоди. Наша деда, наши васпитаници личе, у неку руку, на драгодоности којима се дичимо и поносимо и које сваког дана гледамо својим очима, а кад бисмо имали тачно да их опишемо, ми би били у недоумици, јер бисмо се тада уверили да их, на жалост, довољно не познајемо. Значајна је појава у историји наука, да је најнре астрономија поетала егзактна наука 2 , па тек напослетку дошао је на ред човек и његов подмладак да буду предмети научног испитивања. Човек је најпре блудио умним оком по бескрајној пучини небеског нростора, па је тек напослетку скренуо пажњу и на своју најближу околину, на себе самога и на свој пород, коме треба васпитањем да оствари више идеале, благостање, срећу и савршенство на земљи. Човек је у првом реду запазио спољашњи свет, на тек доцније унутрашњи; он је прво посматрао Физичке, па онда тек психичке по.јаве, прво је узимао на око физичку , па тек онда душевну страну људску у опште и детињу на посе. Тако је понајкасније поникла, пре две деценијо, наука о детету, педологија — по Кризмену — или педоскопија — по Компејреу. 3 Ова наука, у ширем значењу, обухвата како телесну тако и душевну страну дечју, слично антропологији, која, као соматологија, узима у вид тело, а као психологија, душу човекову. Педологија је делимице медицина, и хигијена, у неколико биодогија (виша), са примесом народописа, јер

1 Светосавски говор у Алексиначкој Утагељској Шкоди 1906. г. 2 Б. Кнежевић, закон реда у историји, В. 1804. стр. 31. 3 Сошрауге — ХЈТег, Еп(лу1ск1ип§ Дег Шпс1е88ее1е, 1900. стр. 4.