Просветни гласник

206

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

молба г. Мите Живковића, проФесора III београдеке гимназије, који је молио да се прегледа друго издање првога дела његове Латинско Читанке. Како је употреба ове књиге раније одобрена, то је Савет сада ирегледао само техничку страну њену и одлучио: да се она по техничкој изради и у овоме издању може употребљавати у средњим шкодама. XXIV Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених посдова од 20. овога меседа, ПБр. 14264, којим је спроведена Савету на оцену модба г. Павда Поповића, ванредног проФесора Универзитета, који је молио да се прегледа техничка израда трећег издања његове „Француске Граматике за средње школе" и да се одобри употреба овога нздања у средњим шкодама. По прегдеду техничке израде трећега издања ове књиге Савет је оддучио: да се она, по техничкој изради, и у овоме издању може употребљавати у средњим школама као уџбеник приватног издања. XXV Прочитан је реФерат г.г. Љубомира М. Протића и д-р Чед. Марјановића о књизи: „Веронаука", коју су у рукопису иоднели г.г. Милан Рабреновић и Славољуб Панић, учитељи, и молили да се она, кад се одштампа, препоручи наставницима народних школа за ручну књигу и за књижнице народних шкода. РеФерат г.г. Љубомира Протића и д-ра Чед. Марјановића гласи: Г^аавиом Просветном Савету ч Част нам је изјавити да смо ирочитали књигу у рукопису: Веронаука, ручна књига за наставнике и наставниде основних шкода, ко.ју су приредили Милаи Рабреневић и Славољуб Панић, учитељи, н своје мишљење о њој лзносимо овде према захтеву Гл. Пр. Савета. У нас се у опште много критикује, а мање се ради што стварно. Говори се н пише какви су школски закони (и обично се налази да неваљају), замера се правилима, уредбама, упуствима, и расписима, али се нерадо улази у суштину наставе, за коју се махом тврди како и она не ваља, а слабо се ко упушта да расправља и спецпјалиа наставна питања, од члјег правилног решења много зависи и прави успех у настави и васпитању у опште. Писци горњег списа не раде тако; они чине необично леп изузетак од онога како је у нас готово на свима пољима јавпога рада. Њих као да се не тиче много школска политика. Њима, и ако није споредно што је векини главно, ииак је најважније оно што је занемарено. Они су ставили себи у задатак да проуче : шта је сврха хришћанске науке у основној школи, која грађа да се обрађује и како да се то најбоље изведе, па да се сврха посгигне, коју има и све васпитање у народним школама. Несумњиво је да са овим питањима. још нису начисто ни многи наставници, о чему су иисци и сами стекли искуства; они су зато и дошли на мисао да саставе ручну књигу за наставнике. Они стога и кажу: „Учитељи осећају потребу да, у место данашњих уџбеника намењених ђацима ос-