Просветни гласник

14*

радња главног ослрветног савета

207

новних школа има.ју ручче књиге за наставнике, из којих ће учитељи за своја иредавања узииати оно и онолико, колико је потребно." Њихова је намера добра, и зато они заслужују похвалу. У својим излагањима дотакли су со и садашњег наставног програма из науке хришћанске, па су му умесно замерили да има мана, јер грађа није најбоље одабрана, па није правилно ни расиоређена. Они су у праву. Покушали су да покажу, која би грађа требала да се узме и којим редом да се обрађује, шта да. се узме поименце да обрађује у нојединим разредима. И у овоме су умесно поступили, јер су истакли оно што је најважније, и што највигае може да послужи извоћењу идеаллог циља, којн овај наставни предмет има у основној школи. (Створење света, први грех, Ка.јин н Алељ, потоп и Ноје, Аврам и Лот, рођење Исаково, жртва Аврамова, Јосиф , Мојсије, ослобођење Израиљаца и прелаз преко црвеног мора, Израиљци у пустињи, закон Кожији, Давид и Голијат, Пророци, Св. Јован Крститељ, Св. Дева Марнја, Ваведење, Благовести, рођење Христово, Сретење, Мудраци с нстока, детињство Христово, Крштење Христово, припрема Христова за проиоведање своје науке, Христова наука: о милостивом Самарјанину, богаташ и Лазар, о немнлостивом слузи, о послушном и непослушном сину, о неваљалом сину, о царинику и Фарисеју, о сејачу, о даровима, итд итд. По себи се разуме да је много зависило и од организације наших основних школа те се није могло узетн понешто од напред наведеног градива, н да се понешто зато обрађује ранлје него што би пначе требало. Ипак је добро што су писци нагласили шта све и којим редом ваља да се обрађује. Школе се морају уређивати према задатку, који имају, и не сме се задатак иодешавати према њиховом непотпуном и неудесном уређењу. „Ова књига неће дати сва готова иредавања, али даје сав прикупљен и сређен материјал, те га не морају тражити по другим књигама," тако веле писци. И донста код сваке методичке јединице они казују: 1. шта се хоће да постигне дотичном грађом, 2. излажу ново градиво, наводећи са свим оправдано текстове, да кажемо ориђиналне, као што је у Оветом Писму, 3. наводи се богата грађа за поређење, и онда 4. ставови, који садрже у кратко речене етичке и религиозне поуке до којих се помоћу дотичне грађе (метод. јединица) долази, и 5. истакпути су разноврсни примери, у којима се огледа примена етичких и религпозних истина Сав овај посао врло је марљиво израђен. Прикуиљено је доста грађе, ко.ја се с успехом може применити на поједпним ступњевима у настави. Али начин обраде, како то они предлажу, непознат је још многим наставницпма, а при том су одељцп: мстодске и нагие нааомене сувише кратки, да би се из њих могла упознати ова иначе пра.вилна методика. Због тога је оиасност да лонеки наставници не схвате буквално као да се она богата грађа мора ирелазити сва и на сваком ступњу обрађивати, како је у снису- поређано. Ваљало би то нарочито објаснитл и истаћи најбоље нримере, најбоље ставове, на изриком наглаоити да све наведено ве треба узпмати, јер ако би неко пок\-шао да све употреби на пр. што је наведено на стр. (односно табацпма) 67., 70 и 73., онда би то било више од и сувише, У књизи имају и неколика лредавања, исцрпније изведена, као: о иотопу и Ноју, богаташу п Лазару. Она су доста марљиво разрађена, само је аналнза доста пространа, то би је требало скратити, Укупно узето: овај спис, који су саставили ови млади и необично вредни и школи иредани учптељи, .за хвалу је. Он ће бити прва и велика добит у нагаој школској књижевности.