Просветни гласник

232

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

учтиво, да гледају у очи, да се пристојно држе, да говоре јаспо и разговетно, да не упадају у реч, да се савлађују, да се не гурају, свађа.ју и деру, да су тачни, чисти и т. д. Затим, гимнастичким вежбањима и маршовањем трудимо се развити у њих окретност и хитрину у кретању, а потом учимо децу елушати с пажњом оно, гато им се казује или чита. Ово се, наравно, чини с децом, која нису игала у гаколу. Главни нага задатак у томе јс, да упознамо омладину с природом, у којој живи потпуно несвесно, не сањајући њезина чудеса и не ценећи њезине лепоте. Ово нознанство развија у њих радозналост и љубипитство, а потом, мало по мало, и саму љубав према свима божјим створовима, који су око њих. Спочетка се овај задатак чини врло тежак, алп уствари, захваљујући ванредним иодобностима и жудњи за знањем, које сам увек видела у руске деце, он се постиже врло лако. Само ако човек уме говорити с омладином на њој разумљивом језику и ако зна изабрати, гата ће казивати или причати не према годинама, него према развитку ове или оне деце, онда је успех више, но поуздан. Она увек слушају с великом пажњом, али непривикнута, да је дуго задрже, брзо се уморе. Отуда, казивање илп читање но сме дуго трајати, него их ваља ирекидати свакичас размишљањима, разговорима и, гата вигае, и шалама. Деца ваља да улазе у савез потпуно од драге воље, без икаквог приморавања. Скуиове савеза трсба удесити тако, како би деца, на њима ироводила весело и пријатно недељу са што више користи по себе. Отуда, сем разговора, казивања и причања, треба унети у савез и разне игре, лепо певање, читање басана, причем разна деца узимају разне улоге из ње, сцено, али све ово иод сталним надзором и руковањем искусних учитеља. Да докажем, колико ти екупови интересују децу, навешћу само то, да сваке недеље после службе долазе к нама са свих страна по сго педесет, двеста и више деце. Она проводе у нас цео дан до мрака. задовољни с парчетом сува хлеба, који доносе собом од куће. Сем тога, што би готовљење јела за толики број деце било врло тегобно, ово би могло послужити и као мамац за већину те дене, а ово већ не сме ући као средсгво за примамљивање ради посећивања скупова нашег савеза. II. Како је ностао Јелисаветинеки Мајски савез 1898. године и нрва година његовог живота. Желићи остварити своју мисао, да удесим Мајски савез за руску децу, једног празника позовем к себи неколико најбољих и понајразви-