Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ гллспик

враћати се у школу). Пријава доце у неочсживаном броју, бар па почетак рада, учинила је, да су меродавни Фактори кећ морали помишљати на отмарање још једне о-еповнс школе у противном крају града. Пошто се зграда тадашње основне школе и дворазродне гимназије налазила у исгочном крају града, који се зове локалним језиком „ка.чаапп", потреба је била отворити још једну школу у супротном, западном делу града — на Вардар капији. Нрипроме за отварање и те друге школе већ су почете. У овој школској години (1895/6) нови наставници били су: Потар Банђојевић и Антоније Поп-Христић. 20. .јуна 1396. године Управа школска тражила је од меариФата одоброње за још два разреда гимназиска (III и IV). МеарћФат .је допустио и та два разреда и школска Управа је већ у почетку 1896Ј7 године отворила и III разред гимназије. Услед отварања новог разреда дотадашњи број наставника није био довољан да попуни потребу, с тога су у тој школској години постављени као нови наставници: Ристо Ковачић за проФесора гсогрпФије и историје и прота Никола Ђурђевић за наставника веронауке и да поред тога обавља парохиску дужност и служи у мотоху Св. Саве, који припада н-ипем светогорском манастиру Хилендару. У току прве половинс 1897. године добијена је дозвола и за отварање друге наше основне шкоде на Вардар-Капији. Та школаје добила име ,Дом Просвсте", док се прво отворена заједно с гимназијом звала .,Дом Науке". Већ у почетку школске 1897Ј8 године могло се извршити одвајање гимназије од основних школа и образовати гимназија као интернатска школа а основно школе као екстерне школе. Зграде, у којима је била дотле смештона и гимназија и основна школа, .једва су биле довољно и за потребе саме гимназије, која је у овој школској години воћ имала четири разреда С тога су за основне школе узете зграде у крајевима, у којима се најјаче и осећала потреба за српске школе нарочито с погледом на насељеност нашога живља. Једна основна шкода, која се и даље само по имену сматрала као саставни део гимназије, смештона је у т. зв. куФаловску махалу, која носи то имо отуда, што су у њој насељени све сами досељеници из села КуФалова, које је удаљоно 2 часа од Солуна а лежи покрај реке Вардара. Друга нак школа „Дом Нросвсте" отворена је на Вардар-Капији а у крају, у коме је јаче застуиљен словенски живаљ. Ношто се гимназија потпуно одвојила од основних школа, приступило се њеном озбиљном уређењу. У то време ми не имадосмо још довољно спремних лица из неослобођених крајева, која би се могла употребити као наставници гимназије; с тога су се позвани морали обратити на наставнике из Србије, да међу њима нађу оне, који би ту потребу привремено попунили док ее не добију спремни наставници