Просветни гласник

НАУКА и плетлвл

257

Гимназије није слагадо са. градивом, које .је предвиђао наставии илан Солунске Гимназије. Цариградска виша Гимназија имала је дадаје мдадиће за Универзитет турски у Цариграду, те је и наставни план њен морао бити подешен према плану турских Гимназија (Идадија). Л.атински језик није се скоро ни предавао. Једно огроман иосао а друго и слабо здравље г. Ковачевића — који је пре тога у Бигољу боловао од тиФа — учине то г. Ковачевић ослаби и буде принуђен још у децембру месецу исте године напустити рад и школу и тражити лека својој озбиљној бољци. Управу школе прими најстарији наставник г. Драгомир С. Обрадовић. До краја те школске године г. Ковачевићје осгао на одсуству, које .је провео у Давосу (Швајцарској), лечећи се у тамошњем санаторијуму. Крајем те школске године одржан је и првииспит зрелости у Солунској Гимназији. После тога испита младићи, којима је иризната зрелост, могли су се разићи ио разним универзитетима ради вишег образовања и школовања. Тешкоћа за нријем на универзитете нису имали иошто се у то.ј Гимназији, ма да је она реалнијег карактера, учи и латински језик, из кога се само те школске године није полагао испит зрелости с тога, што ученици, који су из Цариграда дошли нису имали потребног основног знања из тог иредмета. У сведочанствима испита зрелости стављене су из латинског језика средње оцене последњих двају гимназиских разреда. То је урађено споразумно с позваним меродавним Факторима. У почетку школске 1902/3 године дошао је на дужкост оболели директор г. Ковачевић, али није могао дуже остати, већ је октобра месеца морао отиутовати опет у Давос пошто му је болест све више напредовала и на тај начин онесиособила га за сваки даљи школски рад. Дужност директора отнрављао је непрестано г. Обрадовић. Пошто детаљни програми из појединих предмета још не беху прописани од стране наших просветних власти, то је заступник директора још у току 1901/2 шк. године на неколиким проФесорским конФеренцијама утврдио пројект дотичних програма из нојединих иредмета кроз свих седам разреда. Тај елабораг саветски упућен је позваним Факторима на преглед и одобрење. Тај елаборат је усвојен као привремени програм, по коме се у нижим разреднма имају управљати ради једнообразности у настави и све остале Гимназије у Турској. По тим програмима ради се и данас. Како су се у школској 1901/2 години имали одржати и течајни иснити (нижи и внши) за које не беше прописаних правила, то је Управа ургирала, те су написана нравила и о нолагању тих иснита, која су упућена Управи месеца априла 1902. године. На основу тих правила одржани су течајни испити крајем те школске године.