Просветни гласник

288

ИР0СВКТ1Ш ГЛА0П111С

и смрти ." Првп део („Сиротињск.ч Задругн") садржи главно значењоособног имена; у њему се садржи значење саме целиае ;. он унравосам представља саму целину (име завода); он је право особно име, те се њиме целина може заменити. Место тако дугачког имена у обичном говору казаћс се увек Сиротињска Задруга: „Идем у Сиротипску Задругу „Море, Бог да поможе од ове наше Сиротињске ■ Зидруге „Имам посла у Сиротињској Задрузи " и т. сл. Онај додатак иза „Сиротињска Задруга" долази у сдужбеној администрацијн и цитирању, и служи као ближе, тачније објашњење имена „Сиротињска Задруга," да се избегне мешање с каквом другом усТановом са сдичним задатком. Дакле, речи „за међусобно потпомагање својнх чланова у сдучају бодести и смрти" додазе као доауна нојма „Сиротињска Задруга," као бдиже објашњење: какав циљ има поменута задруга; а нраво име завода јесте у речи „задруга," с бдижом одредбом „сиротињска," т.ј. за сиротињу. Речи „Сиротињска Задруга" чине право особно име, јер оне значо име једног завода (новчаног), односе се на нешто што је једно једино. Ове речи довољно исказују једно особно име, ако у Србијв нема више ни једне установе с таквим циљем, као што је овај сдучај. Али, да би се избегдо свако могућно мешање се* сличним иди баш исто таквим заводом бидо у садашњости било у будућности, и да би се именом самога завода у исто време казивао и сам циљ завода, догпао је још један дугачак додатак: „за међусобно потпомагање својих чланова у случају бодести и смрти." Без овога додатка, бар у овом случају, први део могао би комотно бити; јер и иначе за сад нема друге задруге која би носила такво службено име, а циљ саме задруге немора со овде истицати у самом имену, кад се може видети у њеним статутима. Сем тога, већ иридевом „сиротињска" реч „задруга" је довољно јасно означена као име једног завода, као особно нме, те може сасвим тако остати. Додатак „за међусобно нотпомагање својих чдановау случају бодести и смрти," може се рећи, врпга овде сличну удогу као сноредна реченица према гдавној. Као што гдавна реченица мо;ке стајатп сама, па да има смисда, тако и овде главни део („Сиротињска Задруга") исказује значење које не зависи од значења идуће допуне („за међусобно нотпомагање ит.д."), и може сам за себе да остане на да има смисла. А као што споредна реченица не може стајати сама па да има смисла, него само у вези с гдаввом реченицом исказује једну заједничку мисао (сложену реченицу), — тако и у поменутом примеру допуна, сама за се, не значи ништа одређено, него заједно с првим, главним дедом чини једну целину. Дакде, све речи скупа („Сиротињска Задруга за међусобло погпомагање својнх чданова у сдучају бодестп н смрти") чине особно име у ширем смислу те речи, а први је део („Сиротињска Задруга") особпо име у ужем смисду, т.ј. у краћој ФормиЗато се цедо особно име и може заменити првим делом, нарочито кад