Просветни гласник

ПЛУКА 11 НЛСТЛВЛ

297"

заједно казу.ју име овој установи, која је једна једина у свету. — Је ли Срасна Епижевна Задруга особно име? И то је особно нме, јер .је ова установа сама себи дада име „Српска Књижевна Задруга", и сама себе увек именује тим трима речима (на згради је такав натпис). Њено је, дакле, право име „Српска Књижевна Задруга"; а „народна економија" у обичном говору може казати и „књижевна задруга" и само „задруга" (ако се подразумева ова задруга): то није право, службено име. Све три речи, дакде, нераздвојне су и казују име једној јединој установи, те је ово особно име — не може лепше бити. — Је ди Е Прво Сриско Вслосиисдско Друштво особно име? Јест, јер је то право,. службено имо једног јединог друштва које се тако зове. Оно само себе зове и потписује тако; то је његово име, и ми га — сем у обичном говору — не смемо скраћивати. И т. д. и т. д. Несумњиво је да особна имена: Орбија, Црна Гора, Источни Туркестан и т. д. спадају у исту категорију, јер сва значе гше једна државе. Исто тако: Дунав, Црна Река, Трговишки Тимок и др. (име једне реке); Жарково, Велико Село, Жали Мокри Луг и др. (име једног села); Атлански Океан, Тихи Океан, Северни Ледени Океан и др. (име Једнога океана); Формоза, Нови Селанд, Новаја Земља и др. (име једног острва); Камчатка, Мала Азија, Балканско Полуострво и др. (име једнога иолуострва); Марко, Ђладан Јовановип, Душан Силни, Карло Ћелави н др. (име једпог лица); Пародна Бангм Уирава Фондова, Бсоградска Задруга н др. (име једног завода); Народчо Позориште, Сриска Кра•> љевска Академија, Сраска Књижевна Задруга и др. (име једне установе); Професорско Друштво, Сриско Књижевничко Другитво, Прво Сриско Велосииедско Друштво и др. (име једног друштва) и т. д. Све су ово особна имена једне, врсте, било да су од једне илн више речи. И како је утврђено —■ то и сам г. Јов. признијс и тако иише — да се особна имеиа од једне речи (Владан) пишу с првпм великим словом, тако да ту нико не греши — да бисмо оотали доследни — морамо писати прво слово велико и у особ.чим именима од две и више речи. Мало * слово не сме се писати. Питање је сад: да ли треба писати само прво слово велико а остала мала, или сва почетиа слова велика (Црна гора или Црна Гора)? Пре свега, треба разумети: шта значи нрво слово велико у особним именима од једне речи ? Да ли н. пр., у Србија велико С долази као неки излишан украс или има свога смисла? Писање великога слова ■ у почетку особних имена од једне речи (особних именида) узето је из туђих језика, те према томе изгледа да нам то не треба. Међутим то није случај. Писање великог иочетног слова у особних именица иреко је потребно; то ,је један намет без кога се не може. Како би се н. пр. разликовало да „вук" не значи само „1ири8", него и име оца наше књижевности? Н. пг>. кад-сс напнше „Говор о вуку", ми сад не знамо-