Просветни гласник

ПАУКА И НАСТАВА

301

и обе се речи говоре увек заједно, те су то красна особна имена. Она се не могу никако писати само с првим почетним великим словом, јер су прве речи обични придеви који се пишу с малим почетним словом; а не може велико слово само у једној речи, која није именица, показивати у исто време особност значења и у тој речи и у свима другима које долазе за њом (Главни савез српских земљорадничких задруга!)! У једној реченици где су сва осгала слова у н>ој мала, једно једино велико слово у особном имену — и то не у особној именици — штрчало би без икаква смисла, јер оно овде не значи никакво особно значење те речи. Н. пр. „Можемо бити задовољни мишљењем већине одбора ПроФесорског друштва по којем тип наших гимназија треба да остане данагањи" („Наставник" од ове год., стр. 259.)! Не може се, дакле, никако одобрити писање само првог слова великог, а сва остала мала. Међутим, кад се напигае Црна Гора, велика почетна слова у обе речи казују нам одмах, на први поглед, да обе значе име нечему гато је једно једино у свету (т. ј. име једне државе); онако исто као што велико слово у ночетку једне речи (гезр. особне именице) значи да та реч значи име нечему једноме (Владан). Писањем почетног слова у свима речима (Црна Гора) ми само примењујемо доследно исти принцип у писању особних имена од једне речи; па пошто имамо особннх имена и од две и више речи, онда се мора сировести и у њих исти начин писања, т. ј. великог почетног слова у свакој речи. То велико слово у почетку сваке речи не служи зато да „обрати пажњу 1 ' на сваку реч посебице, што би игало против саме целине, него, напротив, служи просто као један видљиви знак да, докле видимо почетна слова велика, дотле траје једна целина, једно особно нме. Та велика почетна слова, дакле, не руше саму цолину — како тврди г. Јов. — него, нанротив, везују све речи у једну целину, т. ј. показују да све те речи имају једно оншто значење: име нвчечу што је јсдно једино на свету. Тако, у Црна Гора вслико Ц и Г но служе заго да се „скрене пажња" и на реч „црна" и на реч „гора" посебице, пошто овде ни једпа ни друга реч чак нису ни особне именице, него оба велнка слова баш везују значења обеју речи у једну целину, т. ј. казују да обе речи значе једно особно име, име једне државе. Велика почетна слова у свима речима означава.)у, дакле, не „скретање нажње", него особност имена, за разлику од могућног заједничког имена од истих речи. За обележавање особности имена могао би се узети и други који конвенционални знак, све је једно; само тај знак треба да се доследно употребљава у свима сдучајевима једне исте врсте, т. ј. у свима особним именима. Ну погато је у напгем књижевном језику већ утврђено да се у особним именима од једне речи нише прво слово велико, да означи особност имена, онда се тај исти принцип мора спровестн и у особна имена од две и више речи. На погато писање само првог иросветнп гдасник, II. књ., 4. св., 1906. 20