Просветни гласник

300

ПРОСВЕТ1Ш ГЛАСППК

(с1е118 апј) и бабин зуб (иланина), бабина глава (сари! ап1) и бабина глава (илаиииа), нови иазар (кад се наново пазари) и нови аазар (варош), нови сад (иови, млади виноград) и нови сад (име вароши), краљево село (гиз ге §18) и краљево село (име једног среског места), густа шума (Депба зИ\а) и густа гиума (име једне шуме близу Књажевца) и т. д. и т. д. ?! Очевидно је, дакле, да се мала слова овде не смеју писати; а кад не смеју овде, не смеју се писати ни у свим.г другим особним именима од дие и више речи. Према томе, предлог г. Јовановића да се особна имена („особени појмови") пишу све малим словима (црна гора, нови сад, сриска књижевна задруга, сраска краљевска академија и т. д.) отпада као потпуно апсурдан. Остаје нам писање Црна гора и Црна Гора. Писати у особном имену од две и више речи само прво слово велико а сва остала мала (Црна гора, Нови сад, Нови иазар, Министарство аравде, Сриска књижевна задруга, Мали мокри луг, Прво сриско вслосииедско друштво и др.), нема никаква смисла. Пошто се великим словом у иочетку неке речи нрактички означава да та реч значи нештојсдно у свету, т. ј. да значи особно име, онда се у „Дрна гора" ведиким Ц у првој речи означава да реч „црна" значи име нечему што је једно једино у свету; а то никако не може бнти, пошто то није именица него придгв, тене може ни значити име нечему. Другареч „гора", написана смалим иочетним словом, има своје самостално, апслативно значоње, те онда неможе ни значнти особно име. У опште, писање Црна гора јесте једна наказа ко.јој нема равне. Најзад, и разумемо што неки пишу: Јадранско море, Валканско иолуострво, Охридско јсзеро, Балтичко море и т. сл., јер они можда ту пишу велико почетно слово не да означи особно име, него с великим почетним словом пишу сам придев, изведен од особне именице. Вук и Даничић, н. пр., пишу сво таке придове, и кад нису у особном имену, с првим великим словом („Росијски", „Лаодикијски% „Српски", „Виоградски" и т. д.), па би он1,а писали и: .Јадранско море", „Јзалканско полуострво", „Охридско језеро" и т. д. Али којк пишу присвојне придеве изведене од особних именица малим словима — сада пишу такве придеве на ски скоро сви писци, па и г. Јовановић — морају и овде писати прво слово мало, т. ј. јадранско морс, балканско иолуострво, охридско језеро, балтичко море и т. д.; а ако пишу придев само у особном имену с првим словом великим а у осталим случајевима с малим словом, то је крајња недосдедност и апсурдум. То је најзад н Воже помози; али они који пишу: Црна гора, Нови сад, Црно море, Нови аазар, Голи врх (име вису), Бело море, Бела иаланка, Бела црква и т. д., — не знамо каквим разлогом правдају писање само ирвога великог слова. Свуда овде обе речи осећају се као две граматичке рсчи, али обе имају једно оиште значење(име нечему јодноме), које је јаче о д специјалних значења обеју речи,