Просветни гласник

1ГАУКА И ИАСТТВА

наглашавањс — не казујући на шта се оно односи, како чини г. Јои. — онда би оно значило скретање пажње само на то слово, а не на делу реч. Еад би се пак великим: словом уопгате означавало „скретање нажње" на целу реч, онда бп се дела реч морала написати великил <иовима (ВУК). Напротив, кад се нанише в Вук", велико Ђ не „обраћа пажњу" на саму реч, него служи просто као један копвенционалан знак да обележи да је то особно име, т. ј. да та реч значи име нечега што је једно једино (име једног јединог лица), за разлику од речи „вук", која значи заједничко име ма које животиње те врсте. Овај знак да би се одржао приндип досдедности — нише се и у свима другим особним именима од једне речи, где нема опасности од мешања двеју истих Форми с различним значењем. Тако, кад напишемо „Авала", ми одмах но ономе великом „А" знамо да је то особно име, т. ј. да значи име нечему што је једно једино (име нланине); а никако не значи да на реч „Авала" треба „обратити пажњу". Јаско је. дакле, да је писање великог почетног слова у особним именима од једне речи један позајмљен, али неопходно потребан нонвенционалан знак да се та реч одмах, на први поглед, сматра као име нечему што значи једно једино (,,особно име 1 '). Ово би могао вршити и други неки конвенционални знак, али је писање великог аочетног слова већ утврђено књижевном традицијом, и сви се писци у томе слажу. ЈПто се тпче нисања особних имена од две и више речи, ту се писци не слажу: неки пишу само прво слово велико а остала мала (Црна гора), а неки пишу сва почетна слова велика (Црна Гора). Мала почетна слова у свима речима правог особног имена (црна гора) садаготово нико не пише; а и гдо. се нађе, то су случајеви где је теже пресудитн да ли значе особно име или не. Где је пак особно значење сасвим очевидпо, ту мала слова нико не пише (црна гора, нови пазар, нови сад, беда паланка и т. д.). Да узмемо особно име од две речи Црна Гора. Иисати ове две речи све малим словима (црна гора) — како на крају чланка предлаже г. Јоваповнћ — апсурдно је, јер би онда речи црна гора значиле макар коју гору само да је црна (шдга аПга), а то онда не би било особно имс него заједничко. Међутим, и сам г. Јовановић сматра ове речи као особно и.ме, т. ј. као име државе. Овакво писање противило би се и самом принципу разликовања особних имена од заједничких помоћу великог слова. Како би се онда разликовало: велико село (та§пи8 лдсив) од велико село (име једном селу у округу београдском), ново село (поуиз У1си8) од ново село (име једном селу у округу тимочком), дуго ссло (1оп§и§ ласиз) од дуго село (име једном селу), добро аоље (1)опиз сатриз) и добро поље (ссло у срезу бољевачком), влашко аоље (= румунско поље) и влашко иоље (село и станица), бабин зу~>