Просветни гласник

310

11РОСВЕТНЦ ГЛАСНИК

„читалац треба да сазна из смисла кад која реч има којс значење — онда се враћамо у средњи век, и оно што је неопходна потреба у нашем нравопнсу лећ укоренила, и што и.мају скоро сви пећи европскп језнди — рушимо. Онда нам не треба ни интернункција, ни велико слово у онште, нн састављање и растављање речи, ии акценат (кад је преко потребан да разликује две речи истога облика а различног значења) и др„ него сваки нека пише „као што говори", јер се у говору и иначе све то не види, па се „разуме из смисла" ! Алп ту је сада чвор: нека се нроба да напише иешто без свога овога, па ће се видети какве ће Танталове муке имати онај који чита, да свуда, без ио муке, погоди онај смисао речи и израза који говорник или писац подразумева. Баш то, што се и у обичном говору многим рочима, кад се употребе без објашњења или нарочитог истицања, не може одмах погодити тачан смисао, него се човек и нехотице двоуми, — доказује да се без логике у правопису не може бити. У обичном говору опет слушалац може говорника да иита за двосмислено речи и изразе у коме их смислу разуме; али кад се нешто напише, онда ту престаје свако коментарисање, те ,се у таким случајевима ни из смисла не може дако и брзо иогодити тачна пишчева мисао. Г. Јов. вели да су наши стари писали све речи малим словима, „аа ииак су разумевали оно што је нааисано и нису бивали у „логичкој" заблуди". 1 Међутим, сваки ко.ји је имао у рукама старе рукописе и књиго овако писане, могао ,је видети колико је тешко разумљивп читање токста бел интерпункције, великог слова, растављања речи и других „логичких" знакова. Нарочито то појимају данашњи издавачи таквих старих рукописа и књига. А зашто онда мучити се и доводити јасност и разумљивост текста у питање, само да не уносимо логику у нравопис Р! Писање великог ночетног слова у особним именима јесте такође ствар логике. Пошто су обојпца, и г. Томић и г, Јовановић, противни логичком правопису, онда они треба да пишу и особна имена од једне речи (особне имецице) све с малим почетним словом. Међутим, они те речи и сами иишу по том „логпчком правопису", те тиме демантују и свој принцип да се може аотиуно бити без логике, и да се пише „као гато се говори", т.ј. да се пишу све мала слова, а читалац ће после сам „из смисла" да погађа дотично значење речи! Позивање на Вуков принции „Пиши као што говориш", нема везе с „логичким правописом", јер тај принцип вреди само за писање речи но изговору (гезр. „Пиши као што изговараш") , а не и по смислу. Према томе, идеадна Формула „демократизам у правопису" не огледа се у потпуном избацивању логике из правописа, пошто .је то једно нужно зло, без кога се савршенство једног модерног правописа

1 На.ш курзин.