Просветни гласник

НАУКЛ И НЛСТАВА

300

«улику суботу („Писма" 1 , стр. 25.), свети дух (27), с тарога завјета (52), гфвенога иора (Љ.\ велику иедјељу (75, 77), бијела иедјеља (85), народној (Јиблиотеци (,Гласник" XI, 189) ит.д. ЈагиЂ: V ојп. кгајгпг (Ш81. кп.јјг., стр. 10.), оћп(1бко§ јегега (о. сЈ1. 6); С гпој д огг (7, 11 1)18; ,2аб1аде Уика 8<;е1. Каг. га паб паг. јехјк", стр. 5), /§аге р1ашпе (1), /Говоуи јшДји („Рго§гат кга1ј. §ут. и 2а§гећи копсет §ко1бке §о<1. 1861", стр. 4), ЖаИсе вгђзке („2аз1и§е", 23 ћјб, 28), ЖаИса ^гђбка (о. ск., 22 Мб, 23); та1ој 7а1асћгј1 (6), к(:аге бгћјје (,/аб1иде Уика 8(еС. КагасТхЈса га иа§ паг. је21к", год. 1864., стр. 5), .9Т. бауе (4), 5<;аги 6'гћЈји (Љ.); Сгпи (?оги (Њ.), С гпој Богг (12 ћГ8, 13 Мв), Уојп. Кгајтг (9), б'(,агој бгћЈЈ1 (5, 11 ћјб. 12 ћјб, 13 (Јиа(ег). 8'(аге бгћце (11 ГЈиа(ег), То(Ја 2иа (стр. 6.; име места), Ј/а(лса бгћбка („2аб1и§е", стр. 21), „#ови Завјет господа нашега Исуса Христа" (34) ит.д. Према томе, није тачно г. Јовановићено тврђеае да се Јагић и Даничић, нарочито у ранијим радњаиа, ,. намерно држе аравила 1 да оваке појмове треба писати све малим писменима". У „КаЛи" (у ранијим свескама) ирло ретко ћемо и иаћи које право особно име, а камо ли да је написано увек све малим словима! Нарочито се г. Јовановић поколебао чланком Јапге Томића „Демокрагизам у српском нравопису" -, у коме се војује иротив логичког правописа, и писање великог слова у особним именима сматра се уопште као нека сграховита напаст, од које ће после две до три генерације наша деца сасвим оглупавити, и неће знати да пишу! Ово носледње и сувише је претерано, али .је сам принцип демократизма у правопису тачан. Ми смо први за што простиЈИ и лакпш правопис, и радо бисмо стали уз гледиште да нам не треба логика у правопису, само кад би се без тога могло бити. Зато не можемо довољно да похвалимо ову тако паметну мисао: „ Приликом иостављања иравила за иравоиис треба се држати иринцииа да су та правила што простија, што практичнија, што лакша; да се у њима огледа доследност у свима сличним случајевима, а не да једно правило противречи другом и да се код једне групе појмоза држимо једнога принципа. а код друге сличне групе другога; да их не буде много али ииак да обухвате све случајеве, како бн сс лако могла научити и заиамтити, иа онда ирименити".* Ово је савршено тачно. Али кад се одмах после ове тако лепе мисли одбацује сасвим логика, као нешто гато је потпуно непотребно, него да

1 Наш курзпв.

2 Г. Јов. лише »демократизам у сриском иравопису®, дела (Откуд овде на једаипут курзив, кад ои пначе цитира натписе без курзива и зиака навода?!), »га<1и јиЈго81ауеп8ке акаЛепнје", а не појима да су натпиеи скраћене реченице и да готово сви лпсцп пигау прво слово велико!

3 (Јвуда ми истичемо.