Просветни гласник

308 иросвктнн глдсник

* У последњем одељку г. Јовановић вели да .је „овако до скора мислио, али сада тако више не мисли"! Читајући раније књижевне радње (у „КаЛи") Јагића и Даничића, он је запазио „да се они, не нехотично веК намерно, држе правила да оваке појмове треба писати све малим писменииа", па се почео и сам колебати нитајући се „да ли је баш тако прека потреба за наш књижевни језик, да ми у овом питању морамо одступити од њих". Међутим, ни Јагић ни Даничић нису били начисто с овим питањем, него су особна имена од две и више речи писали час само с првим великим словом а друга слова мала; час прво слово мало, а друго велико; час са свима великим почетним словима, час пак са свима малим словима. Тако н. пр.: Даничић: 6'серапа та1о§а („На*!" XXI, стр. 193.), ЖаИса тогауака (о. сИ.), 197., МаИса, «1оуеп8ка (И)јс1.), ЖаИса бгћзка (198), ЖаИса с?а1та!;т8ка (Љ.), ЖаИса гИгзка (Љ.), и ЈУ оуош «ас1и (197), у 0вету гору („Писма о служби Божјој", 1854. г. предг.) /2етра великога (.В. Лазићу" I, 17), Рригорје велик1п (о. сИ. 45), Василије велики (о. сИ. 3. изд. од 1867. год., сгр. 11., 60), Василије великог (о. сИ. 25), /?уха светога (31, 33), .Григорије велики (56.), Н ови завјет („В. Лазићу II", 7; I, 14. Мз), Ноћотл завјета („В. Лазићу I", 5, 6, 9, 10, 11 Мз, 14), Но воме завјету (о. сИ., 10.) ит.д.; — велику Роспоину ( И 11ис. о служ. Бзжјој" 1 , стр. 1.), светни Басил1е (71, св. Духа (11.), светога Духа (130), св. Васнл1в (173), 5у. 8ауе („Вас1" XXI, 194), свотога ЈосиФа 5олоколамскога (, Писма о служ. Божјој" 3 , стр. 3.), велику Госпођу (4), свети Јован Златоуст (11). свети .Василије велики (11), св. Гројице (16), св. Жгњатије (18), св. Духу (20), светог Оимеуна (43), светога ЈеФрема (60) ит.д.; — Сгпот бгогот („Вас1" XXI, 193), Огпи бгоги (196), (у славноме монастиру) ЈУовомђ Е'русалиму („Писма", 1 стр. 1), Светога Гроба (Љ.), Јована /Грстителл (6), Јовант> Златоустт. (8), Григорј« Гогословб (75), Жајке Божије („Писма", 3 стр. 44.), ЈУидова ,4ана („Вуков пријевод Новога Завјета", год. 1862., стр. 1.), Ј/овога Завјета (о. сН., 1 1)18, 2, 8, 9, 25), Н ови Завјет (7, 8), С тарим Завјетом (2) ит.д.; — великш '<етвртакт> („Писма" 1 , стр. 105.), ји§081ауепзка акаДеппја („Кас1" XXI, стр. 198.), с/гих1уо рпја1е1ја ^про(1е (197)', агкео1о§16ко с1гиИ \о (Љ.), с?гиГ1уо »гјја1.е1.ја Ј9ГЈгос1гпћ иаика, ап1горо1о§1Је 1 е1по§га1'Јје 2 (И).). бШуеизМ /Ла^окуогш /,опп1е1- (1ћ.), ^гуа4бк1 реск§о§1ско-А'пј1хеуп1 вћог (198), сагзка акаДепцја га, наике 2 (197 , свето шсмо („Вуков нријевод Нов. Завјета", стр. 1. ^шпдшез),

1 Буквадан иревод туђих осооних имена.