Просветни гласник

НАУКЛ II НЛСГАВЛ

318

писада и књижевника и сматра се као укорењена књижевна традиција; са.мо га треба провести кроза све случајеве исге врсте, т. ј. и кроз особна имена од две и вигае речи. Писање само првог почетног слова велшсог а остала мала, као и писање свих малих почетних слоиа, доказали смо да је апсурдно. И место што је г. Јовановић покушавао ниттавним разлозима да обори принцип који се оборити не да, много је 6 јљо за њега било да је наше категорије примера за особна имена нрокритиковао, јер би можда нашао неки иример коме онде није било места. То не значи у исто време као доказ да наше правпло нијо тачно. Напротив, наше је правило тачно, просто и лако разумљиво; питање би било само о усамљеним случајевима где је теже одре дити да ли дотичне речи значе особно име или не. Ако се докаже да тс речи скупа значе особно име, треба их сво писати с великп.м почстним словом; а ако то не значе — с малим. Ничега трећег не мож.е бити; т. ј да се у једном особном имену пишу једна почетна слопа велика а друга мала. — Да се чланак ограничио саио на побијање нашога правила у начелу — и којекако. Али г. Јовановић се смртно обрукао предлогом: да се особна имена пишу све с малим почетним словима. Тиме он ратује против доследностн, коју сваки час у чланку, с правом, наглашава. — Сем тога, доказано је до очевидности да г. Јовановић не зна ни шта су управо особна имена (а овамо нишо чланак о особним именима!!!), јор у уводу у „особене појмоно" трпа и такве примере који с „осебеним појмовима" немају ама баш никакве везе, и огромна већина примера све су друго само не особна имена. — Г. Јовановић је у уводу и на завршетку чланка изнсо и лепих мисли о правопису у опште, али све то нема толико всзе с главним питањем у чланку: да ли особна имена од две и више речн трсба писати све с великим почетним словима или нс. Да је он објектнвним разлозима успео да докаже да наш (геер. Новаковићев) принцнп не ваља, ми не бисмо имали разлога да то не усвојимо, а овако — 81 1асш88е1 ! Београд. Жив. Н. Стофановнћ.

МАЈОКИ САВЕЗ

V. Јелисаветински Мајски савез у 1^00. или у трећој годшш свога живота. Прва седница Саветека билајс 21. маја, али скупови чланова Савезабилн су многе раније, т. ј. још априла месеца. Сувише велик број чланова, који су долазили на те скупове — нокашто но триста и више-