Просветни гласник

335

22*

НЕКОЛИКО РЕЧИ 0 РЕФОРМИ АУСТРИЈСШ СРЕДЊИХ ШКОЛА од директора Д-р Виктора Тумвера Когод буде испоређивао стање аустријских средњих шкода у половини прошлога века са данашњим и без обзира на њихов број послатрао разне врсте истих и студирао развитак наставног пдана. методе н учевних средстава, тај ће сс морати изразити против опих честих жалби на тобожњу стагнацију и само ће моћи пожедсти, да аусгријске средње шкоде и у будуће равним начином цветају и успех посгижу. Сетимо се само, да је још у половини недесетих година прошлога века у Аустрији била само једна једина средња школа, гимназија и да шесторазредна реалка по своме устројству ништа друго не беше него нека врста грађанске шкоде, која је због своје ненотпуносги спречавала слободан развитак технике. Потреба за стручним шкодама још се дуго времена није осећада, иди со о њој, када се и осетила, није водидо рачуна. А с каквом равноправношћу и поносом стојн данас уз гимна зију и универзигет савремна реалка и техника! Од каквог су угледа данас више државне занатлијске школе па и оне најразноличније врсте стручних и трговачких школа. Свест о реФорми аусгријских средњих школа, а та се рсФорма састоји у оснивању читавог низа до сада нознатннх врста средњих школа, све већма и већма продире у шире и даље кругове, само се једно губи из вида, а то је нобољшавање наставних метода и усавршавање насгавног плана, школских уџбеника н

нодатке о Јешсаветинском Мајско»г савезу и уонште о тој установн. Пошто се дојавио тај Савез у Јелисаветину, много се нисало о аему по новинама и по стручним и општим журналима. Данас се отварају Мајски савези ио угледу на Је.шсаветински по пелој Русији, нарочито не»селима поред школа, као одлично оредство за васпитање н етичко утицан.е на сеоску омладину. Врој Савеза у Русији данас је врло велик и пзпео би читав сиисак. Јелисаветински Мајски савез издржава сама г-ђа Вагапопа о свом трошку, а по другим местима ову установу новчано и друкчнје помажу мппистарство просвете и нриватна лица свих сталежа. Значке се могу набавити у ГГескову, а Јелисаветннски Мајски савез има свој кал}и. Оне се кују као иовап од бакарпог плека и потом се бронзују. Дена им је 3 р 50 к. стотпиа, дакле око десет нара динарских комад, рачунајући рубљу у 3 д., којој је курс највише 2 д. 90, а обично 2 д. 70. Сад спрема г-ђа Ваганова нов извештај, т.ј. за 1903. и 4. годину. Ту ће бити и оппс, како је Јелисаветински Мајски савез био" нредстављен 9. августа 1903. године г Государу Императору и Имнератрици у Пскову. Ову част, како нас уверава г-ђа Ваганова, њезина су деца била нотнуно заслужила. Она су се тако вдадала, да су и госпођа и њихови учитељи-руковаоци Савеза биди с њима задовољни. Данас тај Савез има 536 чланова. Њиме управљају сама деца, као што је речено, а г-])а Вагапова и учитељи и учитељице само руководе ствар. Ово развија у деце самосталност и олак • шава оснивање и одржавање целе те установе уопште. Сва се деца деле у три групе но годинама живота. Свака група има свог васпитача-руковаоца, а игре су оиште.