Просветни гласник

340

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

слободе, често нам се у животу догоди, да на многа питања јавног живота не можемо да одговоримо, јер смо ваљда сада једнострано образовани. Споменутој слободи не сме све дотле бити места, докле год млад човек не буде са собом на чисто, за коју науку има во.Бе. За то наравно треба времена, па онда би било врло штетно, када бн се још и у средњо.ј школи допустио слободан избор предмета ко.ји.м би се можда угодило пеколицинп, којнма се овај предмет допада, а онпј не. Колико сам ја могао опазити, ученици до У1-ога разрсда с јсднаком вољом уче све предмоте, а тек од У1-ога опази се код некога већаљубав било према језицима, било према реалним предметима. Таква се појава може објаснити тим, што ученици поједине предмете гек у вншим разредима почну научно радити, због чега и нису у етању, да у пижим разредима увиде искуством, да ли овај класични или она) реални предмет може да задовољи њнхове субјективне душевне пот1»ебе. Врло би дакле било оиасно, да.се омладина у то време регаава за поједине предмете, дакле за. будући свој позив, јер би доцније могло паступити кајање. Сем тога ученици би се морали поделити у три категорије: у оне, који би изабрали језике, за тим у метематико-физичаре и најзад у оне, којима су обе врсте предмета једнако миле или немиле, а тих је још највише. Предмети, које би дакле сви ученици, гимназисте иосле свршеног У1-ог разреда по вољи бирали, али наглашујем тек кадсврше VI разред, било би осим науке вере још матерњи језик, геограФија и историја, ФилозоФСка пропедевтика (и Француски језик). За ученике, који не би иристали уз једну од обе груне: лингвиста и реалиста, важио би дојакошњи наставни план. Лингвисте би морали учиги латински и грчки а реалисте математику и Физику, само у већој мери него до сада. Број часова из других иредмета остао би у тим одељењима непромсњен. Избацивањем математикс з Физике у седмом и осмом разреду лингвисте би поделиле на тај начин добивених шест односно пет часова тако, да би у седмом разреду дошло три часа на енглески језнк. два на грчки и један на латински, а у осмом би се оба ова предмета морала по један час дуже учити. Француски језик остао би и даље са три часа недељно. Елиминирањем класичних језика математско -Физикална груна добила би у УП-ом разреду девет а у УШ-ом десет часова. Добивено време овако би се употребило: 3 часа би било на енглески језик, а осталих шест, односно седам часова посветило би се вишој магематици, дубљој студији Физике, а особито у гимназији површно обрађивање хемије и геологије. Повећање недељних часова од 25 на 28 исто је онолико, колико је било и при увођењу релативно-облигатно наставе у Француском (или енглеском) језику.