Просветни гласник

НАУВА И НАСТАВА

339

живи културни језик темељниЈе учити и темељно га научити, што је при необлигатној настави немогућно Јер дође ди гимназиста једанпут већ на универзитет, он ће тежити, да што дубље задре у сво.ју струку, па ће му велике тешкоће правити незнање језика, на коме је писано поједино стручно дело, сем ако је већ у гимназији доста на том језику читао. Прека је потреба дакле, да се у гимназији један модерни језик што боље испече. Наставна метода при учењу модерног језика дабогме да ће бити друкчша него при учењу латинског. Мени изгледа да су од писмених радова најподеснији преводи са страног језика на матерњи, за тим диктати, препричавање штива и реФерати о већ свршеној лектири. И окретност у говору, на коју ваља од првога часа скренути пажњу, јер се ученици навикавају да се служе страним идиомом, има у лектири своју природну границу, јер школа може само у изузетпим случајевима рачунаги на редовну нотпору учениковог родитељск^г дома. када ученик има прилике, да се у својој кући веџба у страном језику, говорећи њиме са родитељима, рођацима итд. Сврха би била промашена и сав би труд наставника остао без успеха, ако би се ишло на то, да ученик буде у свом правцу јавнога живота. једнако окретан у говору. Француски или енглески језик тек ће онда ностати облигатан тј. за све гимназисте једнако обавезан предмет, ако се гимназија ослободи од свих својих данашњих привилегија, па се на тај начин ратосиља неупотребљнвих елемената, а то су ученици на силу и за невољу, који нису дошли да уче за љубав науке, него за љубав баш тих привилегија. -Још има и један трећи проблем, којим се већ од дужег времена сви кругови баве, којима је стало до што бољег решења средњешколског питања, Ми овде мислимо на слободнију наставу у вишим разредима. Нико не може порицати, да опхођење са средњошколском омладином од првог до осмог разреда не можо остати непромењено. Средњешколца, који из основне школе ступи у I разред треба васпитати, да једанпут буде самосталан и сигуран у нресуђивању, јер само ћс под том ногодбом имати користи од всликошколских сгудија и моћиће надобро употребити са њима скопчану слободу. Ну има их, који су за то, да се учевицима још у гимназији пусте одрешено руке, дамогу, по вољи, бирати и учити поједине предмеге. Ма како ми били либерални према оваквом самоопредељењу омладине, ипак морамо ту слободу у двема тачкма поткресати. Прво је што ћемо приметити то, да пре свега мора постојати чврст камен —темељац нашег даљег образовања — намерно нећу да га назовем оаште образовање, јер се ту нојам ,оишти " врло погрешно схвата—ако нисмо ради, да. постанемо саспим једнострани, јер и лоред данашњег знања, када још нема поменуте