Просветни гласник

338 ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

со Фактори непрестано боје тешкоћа, скопчаних са реФормом, које се састоје у томе, што организација реадака пада у нравну сФеру скупјитшкх у аустријском царевинском већу заступљених земаља, а организација гимназија је право ценгралног парламента, у коме су све земље заједнички заступљене. Оно се мора признати, да те тешкоће у ствари постоје, што најбоље утврђујс та чињеница, што је више од 2о година требало, док се са реорганизацијом успело у свима цислитг.вским земљама. Ну и та ће се тешкоћа морати савладати, ако се неће да спречи природни развитак реалака. А када један пут реалка буде имала 8 разреда, онда по момс мишљењу и осведочењу и нрелазак тако спремљених рсалаца на универзитет без сваке допуне њиховог матуритетског испита биће зајемчен. Како ће пак реалци научити латннски или оба стара језика, који су већ по мишљењу Факултета потребни за изучавање ло.јединих струка, о томе је најбоље да размисле сами представници реалака, јер ће и.ч искуство бити најбољи кажипрст, од кога разреда почињу реалци добијати вољу за науке, ко.јо се не могу слушати ни изучавати без темељног знања било једног, било оба класична језика. Моје субјективно мишљење јо да се по аналогији рслативно облигатне наставе у модерннм језицима у вишој гимназији и у вишој роалци уведе релатинно облигатиа настава у старим језицима, јер настава, која јо поверена лекторима на великим школама у опште из многих узрока доцкан долази. Увођењем за све ученике облигатног лагинског јсзика од првог разреда реалке био би повређен дојакошњи карактер аустријских реелака, а њиме не би ни наставни план остао непоштеђ"н тј. наставни план би се морао из основе измениги. У остал >м то би биле новотарије, које у тако широком обиму и нису потробне, па да задовоље горе споменуте потребе, сем ако би појединце завела безразложна и шкодљива малодушност, па да, торајући мак на конац, траже од р> алца онолико знање латинског или оба класична језика колико се захтева од гимназисте, а само због тога, што се хоће реалцу да допусти приступ у универзитет. ГГостигне ли се у том правцу равноправност реалака са гимназијама, тада су и родитељи ослобођени велико бриге и муке, јер ће још за рана моћи утицати на избор будућег позива спога детета, а тпме ће се уједно избити и оружје из руку оних, ко.ји се боре протип данашње реалке, која ће служити више дневним иотребама него реална науко. У гимназију ће тада долазити ученици гоњени чисгом љубављу према класичној науци. Гимназија ће јамачно бројно онасти и у том поглеДу уступити место реалкама, али поред свега тога она ће трудом и маром својих ученика само добити и свој ће углед и значај повећати. Пошт) модерни културни народн већ од дужега времена нсгују сво врсте људскога зиања, то је прирздно, да у гимназији треба, један