Просветни гласник

3.37

Про свега стручњацима је дуасност, да се изјасне, да ли је петоразредна основна пгкола потребна протпоетавка за четвороразредну грађанску гакоду илп се и она може задовољити, као и свака средња школа, четвороразредном оснопном школом. Оно до душе и у средње школе улазе обично ђаци са 5 разреда основне школе, премда се по закону захтева, да је учоник навршио или да ће дотичне калондарске годтше навргаити 10 година а на пријамном се испиту захтева из науке воре, правописа и рачуна, само за IV разред прописани наставни материјал. Што норед свега тога ученици већином са 5 разреда долазе у средњу гаколу бнће разлог тај, што су телесно норазвијени и што нису извожбаии у новом немачком правопису. Али са социЈално-економског гледишта тај губитак времена од једне године даје права основној гаколи, да ближе ступи ка решаваау питања, је ли могућно, да се наставни план у основној школи, с претпоставком да она сачува самосталност своје организације, у том правцу допуни, да ученик већ после четири године стече толико знања из матерњег језика, да без тегакоће може почети учити један туђ језик. На овом месту споменућемо, како у Немачкој деветоразредној средњој гаколи прегходи троразредна основна, гакола т. зв. „УогесМе". Када грађанска гакола буде једанпут изједначена (у погледу равноправносги) са нижом сродњом школом, тада ће сс и ниво њсног учоничког материјала сам собом подигнути, средња гакола ће пак изгубити велики број на силу—ученика. које у њих и није довела љубав ка науци него повластице, које даје гимназија (тако н. пр. из сврш. 4. разреда гимназијс може се прећи у тр1овачку академију, а то је немогуће из сврга. 4. разр. грађанске школе). Други узрок због кога гимназија има иротпвника, јесте тај, гато свршене гимназисте стоје изнад свршених реалаца. Гимназиста може п на универзитет и на технику и на сваку друту ввлику школу, док реалац са реалском матуром не може на универзитет, него на технику. Због те повластице многи родитељи дају своју децу у гимназију, само да би по свршеној гимназији имали најшире поље у погледу избора свога будућег позииа. Да се гаесторазредној рсалци у своје време нису могла дати права и повластице као осморазредно.ј гимназији, свако ће признати. А ко праведно ствар пресуђује, тај ће такођор признати, да би било неумесно и неприлично, кад би држава допустила, да поред осморазредних средњих гакола постоје и седморазродне, а овамо да се у обе врсте тих школа постизавају исте сврхе и квалиФикација. Приликом иреустројства роалака у шездосетим годннама прошлога века читав кадар најодличнијих стручњака захтевао је, дасс у реалци уведе осам разрзда, па и данас у интересу само ствари изгледа, да је тај захтев био нрека потреба, и ако се у Аустрији ни до данас није реализовао. Меродавни