Просветни гласник

Г> Е Л Е III К Н

351

Које универзитета, које техничких великих школа има у Европи 199, на осталии континентима 118, а на целом свету 317. * Домаки учитељж у Немачкој у прошлим вековима — Доба културнога препорођаја или ренесапса окарактерисано .је очштим полетом у науци и у вегатинама. И ако је жудња за образовањем избијала у почетку само код највиших сталежа на површипу ипак је нови покрет остављао трага и у маси народа и већ у 15. а још више у 16. веку осетила се велика потреба за народним образовањем, коју није могао подмирити незнатни број школа, које су у оно доба посто.јале и које су се могле на прсте избројати. Већ у 15. веку велики број немачких витезова „ритера* и кнежева знао је читати, али ни.је знао писати, због чега се у 16 веку немачко племство енергично предало учењу читања и писања, да чак ни жене ни девојке инсу у овоме погледу уступале нрод мушкарцииа. Како су у оно доба учнтељп читања и нисања били врло ретки, то се једва могло приступити оснпвању народних школа, које су нодизане у варошима и у блцзини кнежевских дворова л великашких замака. У мањим местима, на имањпма властеоским, на којима су живели племићп није било гакола, због чега су нлемићски родитељи били приморани да своју децу дају на страну на науку. Како је одашиљање деце, чесго пута болешљиве и нејаке, било скопчано са великим тешкоћама па и онасностима, поједшш кнежевски дворовн, у чијој непосредној близини није била школа, ночегае узимати приватне, кућевне учитеље, чија је прва задаћа бнла, да младе принчеве и принцезо науче чнтатн и писати. За кућевно учител>е најрадије су узимани богословп. Ти пјшватнн учителл звали су се у почетку дворски учитељи (Г1о1'тоЈ8(;ег), а доцнијо из сујете онога времена прннчевски дворски учитељи (Ргтгеићо1'те181ег.). Установа нриватних учитеља иочела је све в"ћма хватати корена. На земаљске кнежеве угледаше се н имућнији племићн, на и онн за своје синове узегае кућевно учнтеље. У току времена нриватии учитељн тако су се одомаћплп, да без њих није било ниједне иоле имућније куће. Ко нримеру кнежева и вншега нлемства и ниже илемство на чак и обични грађани узимали су кућевне учнтеље. Тп кућевни учитељн играли су врло важну улоту све до краја претнрошлога века, дакле скоро 300 година и то по само у Иемачкој, него и у Француској. У прво време узиманп су нринчевима за хоФмајсторе млади племићи, који су већ стекли у неколико жпвотног искуства. Њима су били додељени стручно образовани учитељн. Али да бп се избегли велики трошковп, који су били скопчани са студирањем младих принчева на великим школама и са научним екскурзијама н путовањима, хоФ.мајстерп су бирани директно аз средине сгручно образованих људи, који су важили као научењаци раг ехсе11епсе. У ту сврху узимани су нити престари нити премлади ђаци, али увек ђаци, који још нису своје науке довршилн. Кандидати за хоФмајстере морали су бити часни и карактерни млади људи, премда је и у том житу често било кукоља. Дужност хоФмајстерова јо била да своје питомце спроми за универзнтет, што у осталом није био тежак посао у оно време, јер онда нијо било матуре, а ко је хтео да буде примљен на универзитет, тај је од све „впше" науке требао да зна латински и да из тога језика полаже пријемни испит на универзитету.