Просветни гласник

Е Е Л Е Ш К В

353

дворски свештеници, а доцније би се успели до највиших свештештшх положаја. ХоФмајстери иравници били би постављени за дворске и кабинетске саветнике, па чак и за министре или би били именовани за велике административне чииовнике, са којим је ноложајем била скопчана велика плата и удобан живот. И ако је многи хоФмајстер појео многи горак комад хлеба, ииак је он на крају крајева био обезбеђеп за цео свој жииот. Наравно овако добро су пролазили само честити младићи, који су били хоФмајстери кнежевских нринчева, јер само су кнежеви могли по вољи делити богате службе и великс цоложаје. Али ни судбина племићских хоФмајстера није била лоша. После иснун>ене хоФмајстерске службе хоФмајстерц су добили знатну новтану награду и били су препоручени другом коме нлемићу. ХоФмајстери бл осталп у томе својству до смрти своје, ако се још за младих дана не би посветили јавној служби или лпчној експлоатацији науке, коју су учили и довршили. У најгорем случају хоФмајстери би добили право да отворе своју школу за свој рачун, а многи од њих толнко су заштедели као хоФмајстери, да су могли безбрижно живети до своје смртн. Разуме се, оваивих срећних хофмајстера био је врло мален број. ХоФмајстери, о којима смо до сада говорили, били су тако рећи аристокрација хоФмајстерскога сталежа. Њима на супрог стојао је у Немачкој неколико векова пролетернјат домаћих учитеља, чија нам судбина и данас још мами сузу из очију. Као што смо напред поменули, домаће учитеље тражили су из нрва само кнежеви и више нлемство, у току времена и ниже племство и обичин грађани али најзад и занатлнје, које су нешто на себе држали. И ириватни учитељи, које су за врло мршаву награду узимале занаглије за своју децу, називали су се звучним нменом „хоФмајстери." Али каква врећа таква н закрна. Најугледнији међу хоФмајстерима ове врсте били су на исниту нронали ђаци, али међу њима бнло је н моралпо сасвим проналих субјетата, који су били истерани са свију уииверзитета. Сем тога хоФмајсгери најнижег сталежа регрутованн су нз учитеља маченања и играња, који су зиали неколнко латинских речн, из авантуриста сваке врсте, из ироналих младих трговчића, најурених лакеја н нижнх чнновника и бог те нита из каквих све не протува, који су за љубав комадића хлеба, ностајали оно, за шта нису имали ни воље а још мање снреме. И ови шарени елементи дискредитовалп су и цео остали хомгајстерски сталеж и углед су му убили. Већ у 17. веку кућевни учитељ сматран је за неку врсту слуге, који је норед мршаве наставе радио п остале Физичке послове по кући. Са опадањем хоФмајстерског угледа опадала је наравно н плата. Из дневника, који је у своје време водио тадашњи кандидат богословије а касније кантор Хелен (умро 1628. год. у Генхајну) може се видети, како је незнатна и мршава била плата школованих хоФмајстера у почетку 17. века. Код пастора М Рихтера у Герлицу Хенел је 1617. год. добио као награду храну и једпу кошуљу. Тек 1621. год. добио је као учитељ код трговца Рауша у Еренфриденсдорфу прву новчану награду у 25. Форнната на годину, храну, платна за једиу кошуљу, један пар зимских чараиа, једаи пар ципела, осам гроша приликом исповести и један талир за божић. Мршавија је била награда, коју је доцније добио Хенел 1624. год. код некога Хангка у Хермсдорфу. Тамо је имао цола Форинте недељно, беснлатну храну, стан и још неке ситнице. На своме последњем хоФ.мајстерском месту код нона Овпца у Лихтенбергу Хенел је имао годишње 15 Форината, две кошуље,